Početna Beba VOĆE za bebu (plus recepti!)

VOĆE za bebu (plus recepti!)

Na našu adresu stiglo je mnogo vaših pisama u kojima nas molite da objavljujemo što više recepata. Kao i uvek – izlazimo vam u susret. Počinjemo s voćem, a u narednim brojevima bavićemo se povrćem, mesom, mlečnim kašicama…

Voće se jede sveže ili smrznuto, sirovo, kuvano, pečeno ili sušeno (šljiva, kajsija, smokva). Tokom cele godine jedu se različiti proizvodi od voća: kompot, džem, sokovi, marmelada, slatko, pekmez i žele. U sočno voće spadaju: jabuka, kruška, breskva, kajsija, šljiva, jagoda, malina, pomorandža, mandarina, grožđe, ribizle, smokve… Jezgrasto (ljuskasto) voće (orah, lešnik, badem, pistaći) se ređe jede i to samo u maloj količini. U ishrani se koriste i plodovi samoniklih biljaka: kupina, borovnica, šumska jagoda i šipak.

Zašto se voće za bebu kuva?
Većina pedijatara preporučuje da se voće koje dajete bebi kuva dok beba ne napuni osam meseci. Banana i avokado su izuzetak. Kuvanjem voće postaje svarljivije, te se na taj način smanjuje mogućnost nastanka stomačnih tegoba kod bebe. Kožuru voća uvek treba odstraniti, naročito kad se sprema za bebe mlađe od osam meseci. Ipak, treba napomenuti da postoje i pedijatri koji smatraju da voće uopšte ne treba kuvati.

Zašto je voće zdravo?
Voćem se u organizam unose tečnost (voda), vitamini, minerali, oligoelementi, organske kiseline, mirišljave materije, biljna vlakna i malo belančevina i masti. Sadržaj pojedinih sastojaka i njihov međusobni odnos zavise od vrste voća, stadijuma njegove zrelosti, klimatskih uslova u kojem je odgajano i primenjenih agrotehičkih mera u njegovoj proizvodnji. Sastav voća određuje organoleptičke osobine i biološku vrednost, a specifičan je za svaku vrstu i sortu. Sočno voće sadrži veliku količinu vode, malo belančevina i masti, ugljene hidrate, organske voćne kiseline, eterična ulja, minerale, vitamine i biljna vlakna. Ima malu energetsku vrednost.

Vitamina C ima najviše u limunu, pomorandži, mandarini, ribizli, grožđu, jagodama, malinama, borovnici, kupini, kajsiji, breskvi, grejpfrutu i šipku. I relativno male količine svežeg voća zadovoljavaju dnevne potrebe dece. Primera radi, 100 g svežih jagoda sadrži od 25 do 60 mg vitamina C. Kuvanjem se razara znatna količina vitamina C iz voća.

Beta-karotena (provitamin A) ima u kajsiji, breskvi, grožđu i svim vrstama žutog voća, štiti ćelije od štetnog delovanja slobodnih radikala – ima zaštitnu ulogu.

Gvožđa ima u malini, kupini, breskvi, kajsiji, borovnici, jagodama, suvoj šljivi i jezgrastom voću. Gvožđe se slabije apsorbuje iz voća nego iz hrane životinjskog porekla.

Biljnih vlakana ima u svežem voću. Nedovoljan unos ovih materija tokom dužeg vremenskog perioda smatra se značajnim činiocem nastanka gojaznosti, dijabetesa, koronarne bolesti i zubnog karijesa. Neophodno je za normanlu peristaltiku creva, a pektin povoljno deluje kod dece sa akutnim prolivom. Sočno voće nema holesterola. Organske kiseline i eterična ulja voću daju specifičan miris i osvežavajući ukus.

Kako se pere voće?
Pre jela voće treba dobro oprati pod mlazom tekuće hladne vode. Tako se uklanjaju prašina i druga prljavština. Jagodičasto voće treba pažljivo prati da se ne ošteti. Hemikalije kojim se voće prska ne mogu se odstraniti pranjem, pa se stoga majkama savetuje da oljušte voće koje pripremaju za bebu. Breskve, kajsije i šljive se lakše ljušte kada se najpre potope oko minut u vrelu vodu, a zatim u hladnu. Voće treba pripremiti neposredno pre jela jer oljušćeno na vazduhu menja boju i gubi se deo vitamina C.

Kada se bebi daju određene vrste voća?
JAGODIČASTO, CITRUSNO I JEZGRASTO VOĆE daje se bebi tek posle prvog rođendana zbog moguće alergijske reakcije. To se posebno odnosi na decu iz porodica u kojima ima alergijskih oboljenja. Sve ostale vrste pogodne su za ishranu odojčadi starijih od šest meseci.
Bebama se voće najpre daje pasirano, zatim gnječeno i najzad sitno seckano. Pravilo je da se prvo daje samo jedna vrsta voća, a posle intervala od najmanje 3 do 5 dana druga. Kasnije se daju mešavine više vrsta voća – bez dodatka šećera! Obično se koristi kao užina, jer ima malu kalorijsku gustinu i nije kompletan obrok.

Oprez!
Roditeljima je neophodno skrenuti pažnju na to da maloj deci ne treba u ruke davati orah, lešnik, celo zrno grožđa, kikiriki, kao ni veće komade šargarepe, mesa i tvrde bombone. Dete može da ih stavi u usta, da se zagrcne i da ih udahne u disajne puteve. Zato i kada počnu samostalno da se hrane, bolje je da deca jedu pod nadzorom majke ili nekog od odraslih ukućana!

Kupovina i čuvanje voća
Kada se kupuje sveže voće, posebnu pažnju obratite na to da ono nije oštećeno, zaprljano, da nije počelo da truli ili da buđa. Gledajte boju, proverite miris i čvrstinu ploda. Nemojte kupovati nezrele kao ni prezrele plodove. Nezreli plodovi su tvrdi, dok prezrelo voće ima neprijatan miris i nakiseo ukus, a može biti i napadnuto nekim bakterijama.
Sočno voće, posebno jagodičasto, podložno je brzom kvarenju. Kada se čuva u nepovoljnim uslovima (sobna temperatura, izloženo svetlosti), voće gubi u kvalitetu, biološkoj i hranljivoj vrednosti. Zbog toga, sočno voće treba jesti tokom dva-tri dana od kupovine, odmah ga staviti u frižider ili čuvati u hladnoj, mračnoj i čistoj prostoriji.

Najbolji recepti za kašice i poslastice od voća

KAŠICA OD BANANE
Potrebno:
1 oljušćena zrela banana
malo adaptiranog ili majčinog mleka
Priprema:
Bananu oljuštite i ispasirajte, pa je malo mutite mikserom ili je jednostavno stavite u blender. Kašicu od banane zagrejte na pari da bi pustila što više soka. Po potrebi je razredite majčinim ili adaptiranim mlekom, a zatim nahranite dete.

BANANA KREM
Potrebno:
2 banane isečene na kolutove
1/2 šolje slatke pavlake
malo meda (industrijski prerađenog!)
Priprema:
Sve sastojke stavite u blender i izmiksajte dok ne dobijete penastu masu.

KAŠICA OD JABUKA
Potrebno:
1 jabuka
Priprema:
Jabuku oljuštite, očistite i isecite na manje komade, pa stavite u šerpicu i nalijte vode da ogrezne. Kuvajte dok jabuka ne omekša i dolivajte vode po potrebi. Jabuku procedite i ispasirajte viljuškom, dolivajući vodu u kojoj se kuvala, i to onoliko koliko je potrebno da dobijete laganu kašu. Ako beba ima više od godinu dana, u kašicu dodajte kuvane žitarice, a ako je mlađa, možete dodati kuvani kukuruzni griz ili pirinač.

KAŠICA OD BANANE I JABUKA
Potrebno:
1 jabuka (oljušćena, očišćena i isečena na kockice)
1 banana
malo pirinčanih pahuljica
Priprema:
Jabuku stavite da se kuva dok ne omekša. Procedite i dodajte na kolutiće isečenu bananu. Umešajte kašiku pirinčanih pahuljica i sve zajedno ispasirajte.

UKUSNA KAJSIJA
Potrebno:
100 gr sušenih kajsija
2 šolje mešavine soka od jabuke i vode
Priprema:
Kuvajte kajsije u mešavini vode i soka dok tečnost ne provri. Tada sklonite sa vatre i ostavite da odstoji desetak minuta. Stavite u blender kajsije i deo tečnosti i napravite retku kašicu. Ukoliko nije dovoljno retka dodajte još tečnosti u kojoj su se kuvale kajsije. Ako je preretka dodajte malo pirinčanih pahuljica.

ZDRAVA BOROVNICA
Potrebno:
2/3 šolje borovnica
4 šolje vode
Priprema:
Kuvajte borovnice u vodi dok tečnost ne proključa. Tada borovnice ocedite i stavite u blender, pa ih ispasirajte. Po potrebi kašicu razredite sokom u kojem su se kuvale borovnice.

MIRISNA DINJA
Potrebno:
1/4 šolje zrele, očišćene i iseckane dinje
Priprema:
Dinja se deci daje u periodu kada ona bez rizika mogu da konzumiraju sve vrste voća, a to znači nakon navršenih godinu dana (mada mnogi pedijatri ne vide razlog zašto se ovo ukusno i slatko voće ne bi davalo i mlađim bebama). Dovoljno ju je staviti u blender i od nje napraviti finu kašicu.

VOĆNA NEDELJA
Potrebno:
Odlična užina za bebe starije od 8 meseci
1/2 šolje raznog voća
2 kašike pšeničnih klica
1/2 šolje švapskog sira
2 kašike pirea od breskve
1 šoljica slatke pavlake
Priprema:
Sve sastojke mikserom mutite dok ne dobijete finu kašicu.

KAŠICA OD KIVIJA

Potrebno:
2 kivija
1 kašika švapskog sira
1 kašika kukuruznih klica
1 kašičica meda
Priprema:
Pre nego što date bebi ovu kašicu, uverite se da nije alergična na kivi (prethodnog dana dajte joj pola kašičice ovog voća, pa ako do sutradan ne bude nikakve reakcije, napraviote joj ovaj ukusan obrok).

Sve sastojke izgnječite viljuškom i umešajte ih. Kivi obiluje vitaminom C, a pšenične klice gvožđem. Ovo je jedna izuzetno zdrava kašica. Umesto kivija možete upotrebiti bananu, a umesto sira jogurt. Tako spremljen obrok imaće manje vitamina C, a to možete nadoknaditi tako što ćete u njega dodati nekoliko kapi limunovog soka. Naravno, ova kašica namenjena je bebama starijim od godinu dana.

UKUSAN VOĆNI MIKS
Potrebno:
1 šolja borovnica
1 banana
1 šolja jogurta
2 kašike kukuruznih klica
Priprema:
Bananu iseckajte na kolutove. Borovnicu stavite u rernu i pecite dok ne pusti sok. Stavite bananu, borovnice i jogurt u blender i napravite kašicu. Ako je beba starija od godinu dana, umesto kukuruznih možete dodati pšenične klice.

ZABAVNA VOĆNA SALATA
Potrebno:
veliki list salate očišćen i opran za podlogu
breskve iz kompota za glavu i telo
suvo grožđe za oči
štapići šargarepe za telo, noge i ruke
rendana šargarepa za kosu
Priprema:
Detetu će biti zabavno da sa vama napravi ovog “čiča glišu” koji je pri tom veoma zdrava salata.

2 KOMENTARI

  1. Zdravo! Trudim se da nagjem u kom uzrastu i u kom redosledu se koje voce daje,ali nikako ne mogu da nagjem. Ja imam bebu od 6 i po meseci i od voca vec papimo jabuku, krushku, bananu,avokado, sad cemo i shljive, ali se pitam poshto je sad sezona treshnji, dali mogu da mu dam, i u kom obliku, zato shto ne mogu da nagjem nit jedan recepat sa treshnjama. Pozdrav iz Makedonije!

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here