Početna Beba Razvoj Slušanje muzike u trudnoći podstiče razvoj govora kod dece

Slušanje muzike u trudnoći podstiče razvoj govora kod dece

U majčinom stomaku deca već percipiraju melodije i prepoznaju ih nakon rođenja. To ne samo da može pomoći u kasnijem razvoju sluha, nego i ranije u učenju govora.

78553-49dg

Već znate da je korisno deci puštati klasičnu muziku. Međutim, dokazano je da za razvoj detetovog mozga nije nužno da sluša Mocarta. Važna je melodija koja pozitivno deluje na detetov mozak. Koji god bio izbor, korisno je slušati muziku dok je beba još u stomaku. Naime, neke studije već su dokazale kako deca nakon rođenja mogu prepoznati melodiju koju su često slušala u majčinom stomaku, no čini se kako takvo rano slušanje muzike može podsticati razvoj govora. Kako i zašto?

Od 7. meseca trudnoće mozak fetusa razlikuje zvukove i reaguje interesom na njih. U tom trenutku su reakcije beba i odraslog slične, tvrdi vođa istraživačkog projekta koji se bavi mozgom fetusa na Universitetu Tubingen.
“Kad odraslom čoveku ponavljam ‘bababa’, tada on s vremenom prestane reagovati na tu reč”,, kaže dr. Prajsel, te dodaje: “Jednako je s mozgom fetusa. Novi zvuk u mozgu fetusa u početku stvara veliku reakciju, no kasnije se reakcija smanjuje i zvuk prestaje da bude toliko uzbudljiv. To se dogodi kad se neuroni u mozgu povežu i stvore sećanje na određenu melodiju.”

Nakon rođenja, jače su reakcije delova u mozgu dece koja su slušala muziku u stomaku. To je dokaz da su bebe zapamtile muziku i na nju reaguju. Naučnicima je ta činjenica važna jer su zaključili kako dete dolazi na ovaj svet akustički pripremljeno i to se ne odnosi samo na muziku, već uključuje sve zvukove koje je dete imalo priliku čuti u toku majčine trudnoće, pre svega intonaciju majčinog jezika te zvukove iz okoline.

Zanimljivo je da bi deci ova akustična sećanja mogla olakšati usvajanje informacija nakon rođenja. Nakon šestog meseca bebe će moći artikulisati određene zvukove, a do treće godine govoriti punom rečenicom. A put koji će do tada proći je zaista impresivan. Prvo je potrebno da bebe uoče razliku između pojedinih glasova i reči u govoru, nešto što bi odraslom Evropljaninu bilo posebno teško napraviti ako bi na primer pokušao na taj način slušati i učiti kineski jezik. Ne bismo znali gde počinje, a gde završava pojedina reč.

U sličnoj situaciji se nalaze i bebe, pre nego što uopšte identifikuju pojedinačne jedinice jezika. Kompleksnost usvajanja jezika je i u malim razlikama u zvukovima u naizgled vrlo sličnim rečima kao na primer koža i koza – reči imaju različita značenja, ali zvuče vrlo slično. Velik korak je naučiti da iste reči izgovorene od strane različitih ljudi, koje se razlikuju po stilu i intonaciji govora, ustvari predstavljaju jedan te isti sadržaj.

Muzika i govor
Naučnici su utvrdili da se deca rađaju, nezavisno od mestu rođenja, s istim potencijalom za usvajanje zvukova odnosno govora, no zavisno od svoje okoline usvajaju određene matrice, a za ostalo što se ne upotrebljava, ne razvijaju sećanje. Isti mehanizmi, kojima uče razlikovati glasove, učestvuju u prepoznavanju i logike muzike.

Naučnici su sada otkrili kako se prepoznavanje gramatičkih grešaka u govoru te prepoznavanje pogrešnih tonova u muzici događa u istom delu mozga te su zaključili kako slušanje muzike od najranije dobi stvara zvukovne matrice što može podsticati lakše usvajanje zvukova govora te razumevanje i razlikovanje reči.

Izvor: roditelji.hr

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here