Početna Beba PODSTIČITE RAZVOJ GOVORA od samog rođenja

PODSTIČITE RAZVOJ GOVORA od samog rođenja

Mnogo pričajte detetu od najranijeg uzrasta, jer to ima čudesan efekat na razvoj govornog aparata i koeficijent inteligencije, tvrde stručnjaci. Pred vama su izuzetno korisni saveti.

Kad se beba rodi, normalno je da ćete joj pričati o svim željama i snovima koje imate za nju i njenu budućnost, kao i da ćete joj pevušiti pesmice i uspavanke. Ali potrudite se da ta priča nikad ne prestane! Naučnici s Univerziteta u Kanzasu otkrili su da je za razvoj detetove inteligencije i govora presudan broj reči kojima je ono bilo izloženo kao malo. Istraživanja pokazuju da je potrebno mnogo priče – 21.000 reč dnevno, ili 2.100 reči na sat. Iako ovo možda zvuči mnogo, ne podrazumeva neprestano brbljanje. Zapravo se sve svodi na 15 minuta aktivno provedenih u pričanju na svaki sat vremena. Što dete sluša više reči, to će do treće godine imati bogatiji rečnik, viši koeficijent inteligencije, kao i bolje ocene u školi.

Foto: Guliver/Thinkstock

Nikad nije suviše rano da počnete s pričom. Bebe počinju upijati jezik tokom poslednjih deset nedelja trudnoće, jer majčin glas odzvanja u telu. Prema tome, duboko udahnite i počnite da pričate…

POKUŠAJTE OVAKO!
Nije zapravo uopšte teško upakovati mnogo reči u svakodnevnu rutinu s bebom. Sledeći put kad budete zajedno prali ručice nad lavaboom – izgovorite 60 reči za 26 sekundi: „Hajde da sad operemo ruke. Ovo je hladna voda. Ne, ovo je topla voda. Stavićemo ti malo sapuna na dlan. Tako je, sad trljamo, trljamo, trljamo. Trljamo ruke jednu o drugu. Napravilo se mnoogo mehurića. Hajde sad da nastavimo s pranjem. Vreme je da isperemo ruke vodom. Trljamo, trljamo jako ispod mlaza vode. Odlično, sad ćemo ih osušiti. Bravo, ruke su čiste!“

Razgovori s novorođenčetom
Možda će vam ideja da mnogo pričate s nekim ko vam neće uzvratiti pričom delovati neobično, ali sigurno ćete se brzo navići. Najlakši način da razgovarate s bebom jeste da joj pričate kako ste proveli, kako provodite i kako ćete provesti dan. Što god da radite, gledate, mislite i osećate, podelite to s bebom, istovremeno ostvarujući kontakt očima, osmehujući joj se ili je golicajući. Zapravo, nije mnogo važno šta joj govorite, ali znajte da bebe razumeju mnogo više nego što vi mislite. I uvek im objasnite šta ste uradili, šta radite, šta se desilo… I pre nego što pređete na neku drugu aktivnost, obavestite je o tome. Opišite joj i najavite čak i one stvari koje ponavljate više puta dnevno.

PROITAJTE I… Uticaj gena na razvoj govora kod deteta

Ovo su neke od najzgodnijih situacija za „priču“:
1. Menjanje pelena
„Hajde da sad promenimo pelenu. Prvo ćemo uzeti vlažnu maramicu i obrisati te. Noge gore! Odlično! A sad – noge dole!“
2. Oblačenje
„Da vidimo… koju ćemo majicu danas obući. Ova mi se baš sviđa! Prvo ćemo provući glavu, pa levu ruku, a sad i desnu. Odlično. Pogledaj, preslatko izgledaš!“
3. Slaganje veša
„Odlično, imamo dve iste čarapice! Dve iste čarapice. Složiću majice jedne preko druge da ih kasnije lakše pronađemo.“ Dok pričate, uključite u bebu u ono što radite. Sakrivajte lice iza komada veša, dodirnite bebi ruku nekom posebno mekanom ili lepom tkaninom, pokažite joj boju koju volite ili komad odeće koji će nositi sledeći put u šetnji.
4. Odlazak u šetnju
Pričajte bebi kuda ćete ići u šetnju, a zatim joj objasnite šta i zbog čega radite. „Stavićemo šeširić na glavu jer idemo da šetamo.“ Zatim joj usput objašnjavajte i opisujte šta vidite i šta vas okružuje.

Foto: Guliver/Thinkstock

PAMETNA PRIČA
Da bi priča imala što bolji i jači uticaj na razvoj bebinih intelektualnih sposobnosti, važno je da joj se:
– DIREKTNO JOJ SE OBRAĆAJTE
Reči koja beba čuje okoosebe, kao ni ono što čuje na televiziji, preko pesmica ili audio- priče, ne postižu isti učinak kao reči koje joj se upute dok je gledate u oči. Njen mozak reaguje najbolje pri kontaktu oči u oči, te je za usvajanje jezika neophodan socijalni faktor.
– OBRAĆJTE JOJ SE RAZNOVRSNIM REČIMA
Naravno, uvek je dobro koristiti jednostavne reči pri opisu ili objašnjavanju, ali za bebu su sve reči zapravo nove, pa pri opisivanju možete biti jednostavni, ali i rečiti i detaljni. Na primer, umesto da kažete: „Gle, avion!“, recite: „Ovo je hidroavion. Vidiš li one dve velike skije? One se zovu plovci. Zahvaljujući plovcima, ovaj avion može ploviti po vodi. Hidroavioni lete u vazduhu, ali mogu i ploviti po vodi.“
– BUDITE POZITIVNI
Entuzijazam i ohrabrenje važan su deo svake priče s malom decom. Nemojte negativno ili uplašeno reagovati što god da malo dete ili beba učine. Komentarišite sve s oduševljenjem, razumevanjem i staloženošću. „Divno, učiš da sipaš vodu! Ups, malo vode se prosulo. Da, nije lako posložiti sve čašice. Počistićemo ti. Hajde da probamo ponovo. Uzmi ovo u ruku…“
– SAČEKAJTE ODGOVOR
Pretvorite u razgovor sve o čemu pričate, čak i ako je beba sasvim mala. I u slučaju da još nije počela s bebećim jezikom – sačekajte da ispusti neki glas, pogleda vas ili napravi neki pokret rukom ili nogom.
– ODGOVORITE JOJ
Kad beba počne da izgovara reči, ponavljajte ih za njom i napravite rečenice od njih. Na primer: „Lopta! Da, ti se igraš loptom!“

PROČITAJTE I… Dečje pesmice pomažu kod razvoja govora kod deteta

Zanimljive činjenice

Naučnici kažu da je u ovu svrhu najbolje služiti se malo višim tonovima i rečima koje sadže istaknute samoglasnike, tj. polupevanjem. Ovakav način izgovaranja pomaže bebama do 18 meseci da lakše razaznaju i oponašaju reči koje čuju, jer su visoki tonovi bliži bebinim glasovima nego uobičajeni tonovi kod odraslih osoba. Bebin mozak reaguje na svaki visoki, pevljivi ton, čak i kad ga čuje na stranom jeziku. Istraživanje sprovedeno na petomesečnim bebama pokazalo je da su se one smejale više kad bi se ohrabrenja izgovarala na ovakav način, a da su delovale zabrinuto kad bi se neodobravanja saopštavala višim, pevljivim tonovima. Bebe od 12 meseci pogledale bi u pokazanu sliku mnogo češće kad bi bile zamoljene za to povišenim, pevljivim tonom.

PROBAJTE OVO:

Skorije istraživanje pokazuje da bebe kojima se često na ovaj način pričalo – brže napreduju u razvoju i brže počinju da pričaju nego ostale bebe. Takođe, rečnik ovih dvogodišnjaka bio je dvaput bogatiji od rečnika njihovih vršnjaka koji kao bebe nisu često slušali priče ispričane pevljivim, zvonkim glasom s naglašavanjem samoglasnika.

Uzmite novine ili časopis, a zatim pročitajte bebi bilo koji kraći članak brzinom i tonom kakve biste upotrebili da čitate tekst svom partneru. A zatim ga pročitajte koristeći zvonki, viši glas, naglašavajući reči i samoglasnike u njima. Primetićete veliku razliku. Beba će vas pri drugom čitanju pratiti očima i vrlo verovatno komentarisati priču osmesima ili čuđenjem.

Više saveta potražite u AKTUELNOM julsko- septembarskom izdanju magazina Mama&beba, broj 28!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here