Početna Zabava Zanimljivosti Dani porodične radosti: Detinjci, materice, očevi

Dani porodične radosti: Detinjci, materice, očevi

Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Suština ovih praznika jeste okupljanje porodice i obnavljanje njenog zajedništva, a lepe uspomene na ove simpatične kućne rituale, deca će nositi čitavog života.

Guliver/Getty
Guliver/Getty

U nedeljama koje prethode Božiću, očekuju nas tri radosna porodična praznika – Detinjci, Materice i Očevi. Suština ovih praznika jeste okupljanje porodice i obnavljanje njenog zajedništva, a lepe uspomene na ove simpatične kućne rituale, deca će nositi čitavog života.
Detinjci su praznik koji se slavi treću nedelju pre Božića. Još nekoliko dana pre ovog praznika, roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme „otkup“.
Vrednija deca se zatim potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup“ na praznični dan. Rano ujutru na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, uzmu da vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što ovi uđu u dečju sobu.
Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj ona sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca“ koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe“ poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.
Materice se slave nedelju dana nakon Detinjaca. U narodu se smatra da su Materice od sva tri praznika ipak najsvečanije. Uoči ovoga praznika deca pripreme neki konopac ili uzicu, i sakriju je ispod jastuka. Sutradan ustanu rano, kako bi pokušali majku da vežu dok još spava, ili je „vrebaju“ kad ustane, kako bi joj privezali noge.
Majka se obično pravi da ne zna zašto je vezana, i tobože se otima i moli decu da je oslobode. Deca joj onda čestitaju praznik, nakon čega im ona podeli poklone, kako bi se „drešila“ (oslobodila). Znajući da će je deca u toku dana opet vezivati, pripremljene poklone ne daje deci odjednom. Osim majke, deca vezuju i svoje bake, kao i ostale majke iz susedstva. Žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlaze kod njih u posetu „da se otkupe“, noseći kolače i darove – ćerki materijal za haljinu, a zetu košulju.

Očevi su poslednji porodični praznik u ciklusu koji prethodi Božiću. Na ovaj dan, obred je bio isti kao i na Materice, samo sa očevima u glavnoj ulozi. Međutim, za razliku od majki, očevi se nisu tako lako dali vezati, i obično bi vezivanje trajalo kraće – prema tradicionalnom shvatanju, glavi kuće nekako nije priličilo da dugo bude u tako nemoćnoj poziciji.
Očevi bi obično danima unapred sakrivali sve konopce kako ih deca ne bi isekla, a deca bi pokušavala da ih nekako nabave, kako bi pripremljeno dečakala praznik. Na dan Očeva, najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenju „grdio“ decu, i tobože ljut podelio bi im poklone kako bi ga što pre oslobodili.
Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu, koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u obredu, a na trenutke čak i simbolično preuzimaju kontrolu u kući, što je veoma korisno za njihov razvoj i samopouzdanje.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here