Početna Trudnoća Ishrana anemične trudnice

Ishrana anemične trudnice

Karakteristika svih oblika anemije jeste nedostatak kiseonika u ćelijama organizma nastao usled deficita hemoglobina i nedovoljne sposobnosti krvi da prenosi kiseonik. Uopšteno rečeno, anemija je stanje smanjenog broja eritrocita, ali uzrok može biti ili suviše brz gubitak eritrocita ili njihova izuzetno spora proizvodnja.

anemija3

U zavisnosti od toga šta je prouzrokovalo njen nastanak, razlikujemo više vrsta anemije. U najvećem broju slučajeva, radi se o nedostatku gvožđa, odnosno o sideropeničnoj anemiji (nastaje uglavnom zbog nedovoljnih količina gvožđa koje se unosi putem hrane), zatim mikrocitna – hipohromna anemija, megaloblastna anemija (izazvana nedostkom vitamina B12 i folne kiseline), alplastička anemija i srpasta anemija.

Najčešći simptomi nedostatka gvožđa jesu: bledilo, umor, vrtoglavica, šum u ušima, smanjenje psihičkog i fizičkog kapaciteta, pukotine u uglovima usana, pojačano opadanje kose, ubrzan puls, bezvoljnost, apatija i zaostajanje u razvoju kod dece.

Najčešće od anemije pate deca, trudnice, vegetarijanci, sportisti, žene u plodnom razdoblju. Prema ispitivanjima, ipak su najugroženija školska deca i trudnice.

Do malokrvnosti, vrlo često, dolazi upravo zbog nepravilnih prehrambenih navika (rafinirani proizvodi), slabog konzumiranja svežeg voća i povrća (mesa, ribe, jaja, mleka i mlečnih proizvoda) koji su odličan izvor vitamina C – bitnog za dobru resorpciju. Zato bi trebalo pravilnom i raznovrsnom ishranom obezbediti organizmu potrebnu količinu gvožđa, najbolje preko hrane, ali se mogu koristiti i dodaci ishrani.

anemija1

Ako ishrana ne sadrži dovoljne količine proteina (belančevina), a naročito hematogenih aminokiselina: triptofana, glutamina i histidina – koje su neophodne za sintezu hemoglobina, ne može pravilno da se iskoristi gvožđe, te dolazi do pojave anemije.

Ako majka za vreme trudnoće nije bila anemična, tada dete u svom organizmu ima rezerve gvožđa za prvih četiri do šest meseci, iako se hrani pretežno mlekom u kojem nema dovoljno gvožđa. Ako se ne unosi dovoljno hrane bogate gvožđem, kod odojčeta se ispoljava malokrvnost.

Najveća količina gvožđa se nalazi u mesu, iznutricama, ribi, žumancetu, bundevi, smokvama, grašku. Juneća džigerica je jedan od najbogatijih izvora gvožđa (oko 10 mg u 100 gr), a sadrži i vitamin C i B2 i bakar koji podstiče apsorpciju gvožđa, pa je zato u slučaju anemije treba što češće jesti.

Dve vrste gvožđa nalaze se u hrani: hemgvožđe i nehemgvožđe. Hemgvoždje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla, a nehemgvožđe predstavlja gvožđe vezano za proteine u biljnoj hrani. Najveća količina gvožđa u prosečnoj ishrani, više od 85 procenata, nalazi se u obliku nehemgvožđa.

Apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla mnogo je brža i efikasnija (15 do 30 procenata) nego iz biljne hrane iz koje se apsorbuje od 1 do 20 procenata. U biljnoj hrani, gvožđe mora prvo da se oslobodi belančevina za koje je vezano, a zatim da se apsorbuje, dok se gvožđe iz namirnica životinjskog porekla apsorbuje direktno.

Anemija može da se javi i zbog nedostatka vitamina A i B12 i folne kiseline, zatim belančevine i vitamina C, E, B6, bakra i kobalta. Vitamin A se nalazi u obliku provitamina beta-karotena i ima ga najviše u iznutricama, lisnatom i korenastom povrću, koštunjavom voću. Takođe, alge su dobar izvor vitamina A, D, E, kao i vitamina B grupe. Bakra ima najviše u bananama, leguminozama, morskoj ribi, integralnim žitaricama (zrna, klice, mekinje), pečurkama, orasima. Kobalta ima najviše u pšeničnim klicama, integralnom brašnu, pivskom kvascu, tunjevini, kruškama, cvekli.

Posebnu pažnju treba obratiti prilikom pripreme namirnica. Meso, piletina i riba treba da budu pripremljeni kuvanjem u vodi ili vodenoj pari, jer na taj način meso postaje lakše svarljivije, a gubici u hranljivoj i biološkoj vrednosti su manji u odnosu na druge načine pripreme.

Do nedostatka gvožđa može doći i ako se u hrani nalazi velika količina materija koje sprečavaju apsorpciju gvožđa. Tako dejstvo imaju, na primer, fitati koji se nalaze u žitaricama, orasima, leguminozama. Apsorpciju gvožđa otežavaju i pojedine vrste čaja, pa čak i soja. Kafu, čaj, kakao i druge napitke koji sadrže kofein, teobromin i tanin treba piti sat-dva pre ili posle obroka jer te materije otežavaju apsorpciju gvožđa.

anemija2

U ishrani anemične trudnice preporučuje se:

  • konzumiranje namirnica bogatih gvožđem kao što su konjsko meso, žumance, kopriva (sveža za salatu ili kuvana kao spanać), pšenične klice, spanać, suncokretovo seme, integralni hleb, bundeva, sočivo, pasulj, borovnica, kupinovo vino, kasija, malina, paradajz, orasi, badem, lešnik, jabuka, crno vino u umerenim količinama i uz odgovarajuće jelo.
  • u dužem vremenskom periodu treba jesti svež, zreo paradajz ili piti sok od paradajza. Paradajz je odličan borac protiv malokrvnosti jer ima idealan odnos gvožđa i vitamina C što je posebno važno jer organizam jedino u toj kombinaciji može u potpunosti da iskoristi gvožđe.
  • u ishranu uvrstiti namirnice bogate folnom kiselinom (tamnozeleno lisnato povrće – spanać, prokelj), mahunarke (pasulj), kvasac, kikiriki, džigericu, obogaćene cerealije, semenke suncokreta.
  • ujutru na prazan stomak popiti 3 dl svežeg soka od šargarepe i 1 dl cvekle, uz dodatak soka od celera i kupusa.
  • ujutru pre doručka pojesti narendanu jabuku prelivenu kašikom meda i sokom od polovine limuna.
  • korisno je piti jabukovo sirće razblaženo mlakom vodom i zaslađeno medom.
  • koristan je i napitak od jedne cvekle, tri šargarepe i šake spanaća, kao i napitak od tri šargarepe, jednog praziluka i dva lista kupusa – izmiksirati u sokovniku i piti dva puta dnevno u jedan litar i u 18 časova ili na pola sata pre glavnog obroka.
  • treba piti sok od rotkve pomešan sa istom količinom soka nekog sezonskog voća (jabuka, grejpfrut, grožđe, pomoranđža). Na kraju, dodati malo limuna.
  • dva puta godišnje (na prelasku zime u proleće i leta u jesen) korisno je sprovoditi kuru sa medom, mlečom i polenom koja se priprema na sledeći način: 1/2kg livadskog meda, 130 gr polena samlevenog u prah i 5 gr mleča, dobro umutiti drvenom (nikako metalnom) kašikom u plastičnoj posudi. Rezultat će biti vidljiv ne samo na krvnoj slici, već će se odraziti na opšte stanje organizma.
  • dobro je piti kupinovo vino, po čašicu svakog jutra, pre jela, duže vreme.
  • korisno je piti čaj od borovnice, tri puta na dan.
  • Prekomerno unošenje gvožđa (tablete, sirupi…) u organizam može imati ozbiljne posledice, a manifestuje se bolovima u stomaku, mučninom, povraćanjem, dehidratacijom, sniženjem krvnog pritiska. Kod uzimanja prekomernih količina gvožđa (a posebno u kombinaciji sa vitaminom C) može doći do nakupljanja gvožđa u pojedinim organima, a ovo može imati za posledicu zastoj srčanog rada, cirozu jetre ili diabetes melitus.

Autor: Life Content

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here