Početna Porodica Vaspitanje Vaspitavajte dete (O)SMEHOM!

Vaspitavajte dete (O)SMEHOM!

Smeh je lekovit i neobično važan za zdrav i kvalitetan porodični život. Vaspitavajte dete smejući se čak i kad vam nije do smeha!

smeh

Da li ima lepše scene od one kada se deca valjaju po podu smejući se, a roditelji se drže za stomak i svi zajedno plaču od smeha? Kada nam se čitavo telo trese, kada nas od smejanja boli dijafragma, kada u glavi tutnji – tada se stvarno dobro osećamo! Za trenutak zaboravljamo na brige i probleme i osećamo se poletno, kao da imamo krila.

Svaki život započinje osmehom. To je u početku refleksna reakcija, tzv. anđeoski osmeh koji se često može videti na bebinom licu još u sali za porođaje. Anđeoski osmeh nije smeh u socijalnom smislu, dakle on nije odgovor na ozarena lica mame i tate. Reč je o refleksu.

Kada beba napuni četiri-pet meseci, osmeh prelazi u smeh. Ništa ne veseli roditelje kao prvi veseli krik njihovog deteta. I, ono najbolje što dolazi uz to: taj zvuk može se prizvati ponovo!

Kada imaju osam meseci, bebe se smeju dok se s njima igramo, npr. skrivanja (dobro poznato lice nestaje a onda se neočekivano ponovo pojavljuje).

Što više shvataju kako svet funkcioniše, to bolje razumeju šale. Jednogodišnjake, na primer, veoma razveseli kada se nešto desi drugačije nego što su očekivali, npr. kada mama pusti tatu da pije iz bebine flašice ili kada sama sebi stavi cuclu u usta.

Razvoj smisla za humor

Oko drugog rođendana deca počinju da se smeju sopstvenim poduhvatima. Na primer, njima je neizrecivo smešno kada nekokliko puta uzastopno rušimo toranj koji smo sagradili od kockica ili kada na zamagljenom prozoru tatinog auta nacrtamo nešto smešno. Kako se razvija sposobnost govora, tako se razvija i smisao za humor.

S četiri-pet godina deca otkrivaju igre rečima. Ona ih izvrću, izmišljaju nove reči ili ih na komičan način naglašavaju. Deca u školskom uzrastu već mogu razumeti i klasične viceve.
S ironijom deca dugo ne mogu da se “izbore”. Njih ironija opterećuje jer često ne mogu da odrede pravo značenje onoga što je rečeno. Kada, na primer, jedan trogodišnjak prolije čašu mleka, pa mu mama na to kaže: “Bravo, super si to izveo”, on ne zna zašto ga ona nakon tih reči kažnjava. Još teže mu je da shvati zašto mamin izraz lica ne odgovara onome što izgovara. Mogućnosti poimanja i razmišljanja koje su potrebne da bi se razumele ove protivrečnosti, dete će razviti tek u školskom uzrastu.

Smeh je lekovit

To je naučno dokazano. Još od davnina sa sigurnošću se zna da smejanje pokreće biohemijske procese u telu, pa se tako, na primer, svakodnevnim smejanjem umanjuje štetno delovanje stresnih hormona na vegetativni nervni sistem.

Osim toga, pojačava se proizvodnja imunoglobulina A koji štiti organizam od raka. Uz to, zahvaljujući smejanju povećava se i nivo endorfina (stvara ga organizam, smanjuje bol).

Smejanje pokreće više od 300 mišića – od onih na licu, preko dijafragme, do mišića donjeg dela tela i onih na rukama i nogama. Ako to imamo u vidu, možemo zaključiti da deca žive mnogo zdravije od svojih roditelja, jer se ona smeju i do 500 puta dnevno.

Autor: Life Content

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here