Početna Porodica Kutak za tate Neka deca ipak ne porastu: Posle ove priče snažno ćete zagrliti svoju...

Neka deca ipak ne porastu: Posle ove priče snažno ćete zagrliti svoju decu

Pisac Džejson Grin nedavno je objavio esej o smti svoje dvogodišnje ćerke Grete, za koji kaže da želi da služi kao podsetnik svima da u svakoj prilici zagrle svoje voljene – ne samo decu, već i prijatelje, roditelje, partnere, i da čitaocima podari zahvalnost za život koji imaju, jer nikada ne znamo kada će se okončati.

Guliver/Getty Images
Guliver/Getty Images

– Moja ćerka Greta imala je dve godine kada je umrla. Tačnije, kada je ubijena, jer je to mnogo bolji izraz za ono što se dogodilo. Građevinski materijal pao je sa osmog sprata zgrade koja se gradila, a u njenom podnožju, na klupici, sedela je moja ćerka sa svojom bakom. Taj materijal nije ispustio nikakav nemaran radnik, već je sve bilo stvar opšteg nemara i spore birokratije, kao i lošeg tumačenja zakona – piše Grin, dodajući da je Greta odmah poslata na hitnu operaciju mozga. Međutim, nije preživela a on i supruga su odlučili da doniraju njene organe.

– Incident je bio dovoljno bizaran da se mediji zainteresuju za njega. Na mejlu me je čekala poplava molbi za intervju, i to u vreme dok smo se još nadali čudu, a novinari su uzimali slike moje ćerke sa naših Fejsbuk profila koje su potom završavale na naslovnim stranama – kaže dalje pisac. On dodaje da su nakon toga on i supruga dobili sina, ali objašnjava i komplikovan proces tugovanja.

Guliver/Getty Images
Guliver/Getty Images

– Dok ležim na podu, pričam sa sinom umirujućim tonom i pokušavam da ga zabavim, baš kao što sam radio i sa njegovom sestrom, najviše na svetu želim da osetim dodir svoje preminule ćerkice. Onda se setim da naš sin nije ni bio planiran. Kada se Greta rodila, zaključili smo da ne želimo više dece. Da njegova sestra nije umrla, moj sin ne bi postojao. Sada imam dvoje dece, ali gde je drugo? – pita se skrhani otac.

Kako kaže, nikako ne može da se odupre upoređivanju sina sa Gretom kada je bila istog uzrasta. A onda se pita sledeću stvar:

“Šta se dešava kada vam dete uzme komadić iz svakodnevnog okruženja, i to baš onda kada ste se uljuljkali u uverenje da vam ga više niko ne može oduzeti. Danas, kada posmatram sina kako se igra na igralištu, možda i ne paničim, ali na svakih par trenutaka mi stane srce. Sada znam – niko nam ne garantuje da će nam deca preživeti. Srceparajuća istina je da deca – vaša, moja, bilo koja – ne prežive uvek. Kada se toga prisetim, čini mi se da će mi srce prepući.”

– Ali, život je i pored toga lep. Greta ga je volela. Svaku sekundu provela je u veselju. Kada se setim njene ručice koja mi dodiruje obraz, skupim poslednje zrno hrabrosti koje imam i u promumlam svom sinu: “svet je zaista lep”, i dajem sve od sebe da u to zaista i verujem – završava Džejson Grin.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here