Početna Porodica Kutak za mame Otkad sam smršala, sve poslove završavam s lakoćom

Otkad sam smršala, sve poslove završavam s lakoćom

Foto: privatna arhiva

Tanja Milanović iz Beograda bila je toliko gojazna da joj je i kupanje i obuvanje dece predstavljalo ozbiljan fizički napor. Onda je smršala i postala energična i zadovoljna majka svom Vukanu, Đurđini i Bogdanu

Sve troje dece rodila sam s velikim viškom kilograma. Najstarijeg, sedmogodišnjeg Vukana rodila sam sa 97 kg, pet godina mlađu Đurđinu sa 93 kg, dok sam najteža bila kad sam se porodila s Bogdanom u septembru prošle godine. Tad sam imala čak 106 kg na mojih 165 centimetara visine! A bila sam gojazna iz jednostavnog razloga – prejedala sam se, i to najviše nezdravom hranom punom emulgatora, šećera, belog brašna… Ipak, imala sam sreću da su mi, uprkos ekstremnoj gojaznosti, sve tri trudnoće protekle uredno, samo uz budno praćenje i mog i bebinog zdravstvenog stanja. Doktorka koja mi je vodila drugu trudnoću čak me je jednom mesečno na tri dana slala u bolnicu, gde su mi detaljno pratili kretanje nivoa šećera u krvi i razvoj ploda. Srećom, sve se zadržalo na postojanju povećanog rizika od komplikacija – sva tri puta. Ni u jednoj trudnoći nisam imala problema zbog gojaznosti – do porođaja. Na porođajima su anesteziolozi imali problem da mi daju epiduralnu anesteziju. Zbog velike količine sala na leđima, mučili su se da mi pronađu tačku u koju se daje epidural, a koja je kod normalno uhranjenih žena jasno uočljiva.

Pravi teret gojaznosti osetila sam tek posle porođaja

Iako sam sva tri puta stoički pregurala i trudnoću i porođaj, period posle porođaja, pogotovo trećeg, bio mi je izuzetno iscrpljujući. Bilo mi je teško – u pravom smislu te reči – da s tolikim viškom kilograma brinem o troje male dece. Iako mi muž i roditelji dosta pomažu, najveći deo dana sama sam s njima. A toliko gojaznoj, i najbanalniji posao majke – saginjanje da nekog obujem, uzmem, prenesem – predstavljao mi je ozbiljan fizički napor. Kad sam izvodila decu napolje, koliko god da je stepeni, išla sam u majici na bretele. Jer, dok ih sve troje obučem, obujem, smestim u auto, vežem im pojas, toliko se umorim da se preznojim. Posle toga mi je trebalo bar pet minuta da dođem sebi. Takođe, izuzetno mi je naporno bilo njihovo kupanje. U tim momentima kupala sam se u znoju.

Stavila sam tačku na prejedanje

U maju ove godine shvatila sam da imam ozbiljan poremećaj ishrane, koji mi onemogućava da normalno funkcionišem. Samo sam jednog jutra ustala čvrsto rešena da prestanem da se prejedam. Promenila sam odnos prema hrani i stil života. Počela sam tako što sam 20 dana pila sok od svežeg voća i povrća (limuna, zelene jabuke, kelja, krastavca, stabljike celera, listića nane i đumbira). Za to vreme ništa nisam jela. Smršala sam 17 kilograma. Posle sam postepeno vraćala obroke, ali zdrave. Za razliku od ranijih navika u ishrani, više nisam grickala stalno, nego sam jela samo kad osetim glad, i to povrće, voće, ribu, piletinu, kvalitetne sireve. Zahvaljujući tome, kilažu sam svela na 68 kilograma. Vratila sam devojačku liniju, ali i zdravlje i energiju – što je mnogo važnije. Sad sve radim s lakoćom. Energičnija sam i zadovoljnija, što prvo znači meni, a zatim i mojoj deci i mom suprugu.

Foto: privatna arhiva

Ako vam treba podrška, tu sam

Svoju priču sam ispričala da bih svim gojaznim ženama, a pre svega majkama male dece koje imaju pregršt obaveza u toku dana, potvrdila da je moguće izaći iz začaranog kruga prejedanja, gojenja, bezvoljnosti i hroničnog umora. Uspela sam ja kao majka troje male dece, uspećete i vi. Samo krenite u mršavljenje. A ako vam treba podrška ili savet, slobodno mi pišite preko Fejsbuk ili Instagram stranice exdebela. 

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here