Početna Porodica Hej, sanjalice!

Hej, sanjalice!

Ako vaše dete često odluta u svoj svet, i čini vam se da vas uopšte ne sluša, ne treba odmah da se zabrinete. Pročitajte ovaj tekst i saznajte kada je takvo ponašanje poželjno, a kada je potrebno da pomognete mališanu da se fokusira.

Deluje vam da je vaš mališan izgubljen negde u mislima, dok njegovi vršnjaci “lumpuju” oko njega i ludo se zabavljaju? Da li baka govori kako je vaša princeza uvek u svom svetu bajki? Hvatate li sebe kako bezuspešno dozivate svoje dete, da bi se ono tek nakon desetog puta trglo iz sanjarenja? Iako lutanje misli i sanjarenje imaju lošu reputaciju, kroz istoriju se pokazalo da su čak i veliki umovi poput Alberta Ajnštajna i Isaka Njutna često bili isključeni iz realnosti. Naučnici trenutno istražuju šta se dešava u malim glavama nakon što se “prekidači za realnost isključe” i veruju da se u pozadini odvija jedan složen i veoma ozbiljan proces razmišljanja.
Ričard J. Dejvidson, profesor psihologije i psihijatrije na Univerzitetu Viskonsin–Medison i direktor centra “Zdrav um”, navodi da je jedna od najvažnijih sposobnosti našeg uma povezivanje misli na kreativan i neuobičajen način. U okviru istraživanja koje je imalo za cilj da pronađe vezu između lutanja misli i radne memorije, profesor Dajvidson i njegove kolege došle su do zaključka da su deca koja su češće “gubila kontakt sa stvarnošću” imala daleko bolju radnu memoriju. Drugim rečima, ona su mogla da zadrže mnogo veći broj informacija i da istovremeno barataju tim informacijama. Druga studija, objavljena 2016. godine, pokazala je da se na osnovu kvaliteta radne memorije tokom ranog dečjeg uzrasta može predvideti obim angažovanja i uspeh tokom kasnijeg školskog uzrasta.

Dakle, ukoliko misli lutaju da bi se napravila pauza za kreativno ispitivanje sadržaja uma, tada je ono veoma korisno. Na primer, kada vaš mališan u glavi konstruiše svoj svet, on se zapravo igra imaginarnih mentalnih igara i čitava pažnja mu je usmerena u tom pravcu. Ovo je veoma važna i razvojno stimulativna aktivnost i roditelji bi trebalo da je podstiču.

Ponekad, međutim, lutanje misli može da bude i korak unazad, posebno ako se dešava tokom obavljanja nekih važnih zadataka. Ukoliko primetite da u igri s vršnjacima vaše dete često “odluta”, to može biti znak da morate nešto da preduzmete. Tokom ranog dečjeg uzrasta, jedan od najboljih načina učenja o svetu jeste kroz interakciju s drugima i u tim situacijama lutanje misli može ometati ovaj važan oblik učenja i dovesti do sve težeg uspostavljanje odnosa sa drugom decom.

KAKO DA IZBALANSIRATE
Kao što je poznato, koncentracija pomaže da se zadaci obavljaju brže i bolje, a istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da deca koja imaju veći broj “misli koje nisu vezane za zadatke koje obavljaju” (kojima često lutaju misli) imaju slabija postignuća tokom obavljanja nekog konkretnog zadatka. Naravno, morate znati kako da procenite da li vaše dete ima zadovoljavajući obim koncentracije i šta možete očekivati na određenom uzrastu. Stručnjaci pod normalnim podrazumevaju godišnje povećanje obima pažnje za tri do pet minuta, što znači da će vaš dvogodišnjak moći da slika prstićima od šest do 10 minuta, a zatim će želeti da promeni aktivnost. Tek sa ovim znanjem moći ćete da podstičete pozitivne oblike lutanja misli i u isto vreme da stimulišete razvoj njegove koncentracije.

Na koji način?
Jedna od najboljih strategija jeste da organizujete usmerene vremenske periode tokom kojih će dete biti fokusirano na ono što se dešava u njegovoj glavi i telu, umesto da pušta misli da mu lutaju dok se bavi nekim drugim aktivnostima. Na primer, odvojte jedan deo dana kada ćete ugasiti sve ekrane i isključiti stimulanse (TV, radio, kompjuter…), pa podstaknite dete da se igra jednostavnim igračkama kao što su kockice ili figurice, gde će mališan moći da uključi svu svoju maštu i njome popuni “praznine” koje mu se javljaju u glavi (ono što se kasnije definiše kao “dosadno mi je”). Jedino tako će potpuno moći da se posveti svom unutrašnjem svetu, bez ometajućih spoljnih faktora (tableta, telefona i slično). Stvaranje ovakvog vremena i prostora za vašeg mališana biće od neprocenjive vrednosti.

SVE DOBRE STRANE
Nedostaje vam motivacija? Istraživanje objavljeno u časopisu “Psihološka nauka” pokazalo je da uslovi koji stvaraju pogodnu klimu za lutanje misli ujedno podstiču i kreativnost. Na osnovu ove studije zaključeno je da lutanje misli može biti dobra osnova za kreativnu inspiraciju i da može pomoći u preradi novih iskustava dok dete uči da se kreće, misli i igra se. Lutanje misli se najbolje može uporediti sa snovima, jer ima istu ulogu kreativne prerade i sinteze novih iskustava na drugačiji način.
Naučnici ovaj momenat kod dece porede sa situacijama kada odrasli imaju takozvani eureka trenutak, odnosno kada im se javljaju sjajne ideje u periodima potpunog rasterećenja i opuštenosti – tokom tuširanja ili na putu ka poslu, u trenucima kognitivne neusmerenosti.
Zato je važno da detetu svakodnevno obezbedite vreme tokom kog će moći da bude opušteno, rasterećeno i kada se neće baviti nekom zahtevnom aktivnošću, jer će tada moći da pusti mislima na volju.

VEĆA SLIKA
Vaš mali sanjar tokom svojih seansi lutanja misli izvodi velike podvige i “putuje kroz vreme”. Zahvaljujući ovim mentalnim pustolovinama, vaše dete će moći ponovo da proživljava nešto što mu se već desilo ili da unapred zamišlja kako bi neka buduća aktivnost ili događaj mogli da se razvijaju. Ovakve spontane metode analiziranja, sintetizovanja i prerade iskustava omogućiće vašem mališanu da napravi mentalni most između prošlih, sadašnjih i budućih događaja.

Istraživanje rađeno s decom uzrasta između devet i 12 godina pokazalo je da postoji veza između lutanja misli i veštine mentalnog putovanja kroz vreme. Naučnici su odabrali ovaj uzrast dece samo zbog toga što mališani mlađeg uzrasta ne mogu precizno opisivati sopstvene misli. Međutim, druge studije su pokazale da se ključni razvojni momenat ovih sposobnosti dešava mnogo ranije, i to već između treće i pete godine, a kod neke dece i pre toga. To znači da, iako verbalno neće biti sposoban da opiše svoje mentalne avanture, vaš mališan će sticati vredna iskustva, počinjati da razumeva sopstvene sposobnosti i biti u stanju da putuje kroz vreme dok bude sanjario tokom dana.

KAKO DA PODSTAKNETE POZITIVNO LUTANJE MISLI
1. Radite vežbe disanja stomakom.
Neka dete legne na pod. Stavite plišanu igračku na njegov stomak i podstaknite ga da posmatra kako se plišanac pomera gore-dole dok diše. Usmerite detetovu pažnju i na ostale osećaje koje ima u svom telu (da li čuje disanje, lupanje srca, da li mu krči stomak…). Na kraju, pitajte ga o mislima koje trenutno ima u glavi. Deci je ovo veoma smirujuća aktivnost i sigurno će uživati u njoj (ne zaboravite na obim koncentracije na određenom uzrastu deteta, jer će to diktirati dužinu trajanja aktivnosti).
2. Izmišljajte priče.
Počnite da pričate neku priču, pa pitajte dete: “Šta se desilo nakon toga?”. Zajedničko izmišljanje priča stimuliše razvoj kreativnosti i mašte.
3. Pričajte s mališanom o njegovim mislima.
Neka vam pređe u naviku da svakodnevno pitate: “O čemu razmišljaš? Kako se osećaš? Šta se dešava u tvojoj glavi i u tvom telu?”. Deca mnogo radije odgovaraju na ova pitanja i sa većom voljom učestvuju u ovakvim razgovorima nego odrasli.

AKO JE POTREBNO DA SE FOKUSIRA
Prvo mu dajte da popije i pojede nešto zdravo, kako biste bili sigurni da ima dobru energiju zahvaljujući kojoj će držati fokus.

Udarite štapićem o zvono, pozovite dete da usmeri pažnju na zvuk.

Istraživanja su pokazala da se obim pažnje može poboljšati fizičkom aktivnošću. Zato pre bilo koje aktivnosti koja traži usmerenu pažnju idite do parka, kako bi se mališan najpre istrčao ili iskakao na trambulini.

Izbegavajte davanje dugačkih instrukcija i objašnjavajte u “sitnim koracima”. Umesto da kažete: “Idi u kupatilo da opereš ruke i da se umiješ!”, recite: “Molim te dođi u kupatilo sa mnom” i – nemojte spominjati pranje ruku dok ne stignete tamo. Na kraju, kada završite s rukama – podsetite dete na umivanje. Njemu će biti lakše da shvati šta od njega tražite (mala deca ne mogu da razumeju više instrukcija odjednom) i tako će radije ispunjavati svoje zadatke.

Više ovakvih tekstova naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Mama&Beba.

Magazin Mama&beba u prodaji svakog trećeg meseca. Novi broj potražite na kioscima 5. januara 2020!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here