Početna Mališan Zdravlje i nega Uzroci anemije i prirodni izvori gvožđa

Uzroci anemije i prirodni izvori gvožđa

anemija

U najvećem broju slučajeva anemija kod dece nije opasna i lako je izlečiva. Nepravilna ishrana te previše grickalica i slatkiša glavni su uzroci ovog poremećaja, koji zapravo predstavlja nedostatak hemoglobina, pigmenta u crvenim krvnim zrnicima čija je osnovna funkcija da prenosi kiseonik.

Zbog nedovoljne količine hemoglobina stvara se manjak kiseonika u tkivima, što se odražava na njihovu funkciju. Ipak, u najvećem broju slučajeva bolest nije opasna i može se vrlo lako lečiti, ali i sprečiti.

Uzrok anemije ponekad može biti i sitno skriveno krvarenje u digestivnom traktu, zbog čega se gubi krv odnosno gvožđe, a to se najčešće dešava u slučaju alergije na kravlje mleko.

Takođe, malokrvnost može biti izazvana urođenim poremećejem u građi crvenih krvnih zrnaca – kada su ona abnormalnog oblika te se raspadaju pre vremena. Te bolesti obično su praćene žuticom, pa žutilo kože može ukazivati na ovu vrstu anemije.

Lečenje malokrvnosti

Nedostatak ovog minerala lako se leči, uglavnom preparatima gvožđa u obliku kapi, sirupa i tableta. Ova terapija najčešće potpuno normalizuje vrednosti gvožđa u krvi. Međutim, roditelji često greše i prekidaju terapiju čim hemoglobin dostigne normalnu vrednost, što se postiže relativno brzo. Savetuje se da terapija traje od četiri do šest meseci, da bi se stvorile rezerve gvožđa.

Ukoliko se ne psotignu dobri rezultati, potrebno je sprovesti dodatna ispitivanja kako bi se utvrdilo da li postoji neki drugi poremećaj. Deca bolje nego odrasli podnose preparate gvožđa, ali ponekad se može javiti mučnina, promena strukture stolice (od ređe do opstipacije), promena boje stolice (zelena, nekad crna) do čega dolazi jer se gvožđe ne resorbuje u dovoljnoj meri.

Prirodni izvori gvožđa

Mešovitom ishranom unosi se od 10 do 30 miligrama gvožđa dnevno. Najbogatiji izvori jesu džigerica, meso, jaja, piletina, riba, soja, bundeva, zob, grašak, smokva. Zdrava osoba, bez simptoma deficita, apsorbuje dnevno od 0,5 do 1 mg gvožđa. Osobe kod kojih postoji deficit ovog minerala u organizmu apsorbuju do 30% gvožđa iz hrane.

U hrani postoje dve vrste gvožđa: hemgvožđe i nehemgvožđe. Hemgvožđe je u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba, džigerica), a nehemgvožđe vezano je za proteine u biljnoj hrani. Najveća količina gvožđa u prosečnoj ishrani, više od 85%, jeste u obliku nehemgvožđa. Ipak, treba naglasiti da je apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla (hemgvožđe) mnogo brža i efikasnija (od 15 do 30%) od gvožđa iz biljne hrane (od 1 do 20%).

Autor: Life Content, M.K.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here