Početna Mališan Zdravlje i nega Koji su najčešći uzročnici crevnih infekcija tokom leta?

Koji su najčešći uzročnici crevnih infekcija tokom leta?

S obzirom na to da virusi opstaju na predmetima i u kontaminiranoj vodi, a otporni su na dezinfekciona sredstva, lako mogu da se prenesu sa obolele na zdravu osobu, najčešće rukama, predmetima, hranom i vodom. Zato je sprovođenje lične higijene ne samo prevencija, već i siguran način zaštite.

Foto: Gulliver/Thinkstock
Foto: Gulliver/Thinkstock

Toplo letnje vreme često je praćeno akutnim crevnim infekcijama koje nastaju unošenjem lako kvarljivih namirnica. Visoke temperature izuzetno pogoduju razmnožavanju bakterija i virusa u hrani. Infekcije se javljaju uglavnom sporadično i retko kada imaju epidemijski karakter.

Letnje virusne infekcije uglavnom se manifestuju u blažoj formi u vidu stomačnog gripa. Uzročnici su najčešće iz porodice enterovirusa, među kojima je ključni takozvani rota virus. Put ove infekcije je fekalno oralni, odnosno dolazi spolja preko zagađene hrane i vode, kao i prljavih ruku. Inkubacija od kontakta sa virusom do pojave simptoma bolesti traje jedan do dva dana.

Nakon toga počinju prve tegobe praćene bolovima u stomaku, koji su oštri, prodorni i difuzni. Takođe se ispoljava ili nagon za povraćanjem ili povraćanje. Javljaju se i tečne stolice bez sluzi i krvi, kojih je u proseku od četiri do osam. Posle stolice i dalje ostaje osećaj punoće sa lažnim pozivima na pražnjenje. Blaga malaksalost takođe je upečatljiv simptom, kao i povišena temperatura.

Zašto dolazi do ovakvih reakcija organizma?
Zato što je došlo do upale želudačno-crevne sluzokože. Ali, ovaj upalni proces u svakom slučaju prolazi za najduže pet do sedam dana bez posledica. Međutim, za vreme infekcije gubi se znatna količina tečnosti i elektrolita, i to pre svega kalijuma, zbog čega u težim situacijama treba odmah početi sa rehidracijom, odnosno nadoknadom izgubljenje tečnosti i elektrolita. U svakom slučaju, dijareja ne sme da se zaustavlja, jer je u njoj mnogo virusa koji se jedino na taj način mogu eliminisati. Praktično, nadoknada tečnosti, uklanjanje stomačnih bolova odgovarajućim lekovima i odmaranje predstavljaju jedini način za brzi oporavak.

Kako se virusne infekcije prenose sa bolesnih na zdrave?
S obzirom na to da virusi opstaju na predmetima i u kontaminiranoj vodi, a otporni su na dezinfekciona sredstva, lako mogu da se prenesu sa obolele na zdravu osobu, najčešće rukama, predmetima, hranom i vodom. Zato je sprovođenje lične higijene ne samo prevencija, već i siguran način zaštite. Redovno pranje ruku sapunom i toplom vodom, upotreba alkohola na koji je virus osetljiv, temeljno uklanjanje povraćene mase i čišćenje predmeta jedini je način da se virusna infekcija creva uspešno ukloni. Istovremeno, brižljivo pranje sirovog voća i povrća pre upotrebe, kao i termička obrada svih namirnica životinjskog porekla, predstavljaju dobar način za izbegavanje kontakta sa enterovirusom, a samim tim i mogućnost pojave crevne infekcije. U suštini, virusne infekcije digestivnog trakta imaju miran tok, tako da uz adekvatno ponašanje i nadoknadu prirodne crevne flore probioticima, zdravstveno stanje se za relativno kratko vreme normalizuje.

A kada je reč o bakterijskim crevnim infekcijama?
Bakterijske crevne infekcije su češće tokom toplih dana i daju mnogo težu kliničku sliku. Uzročnici su patogene i nepatogene bakterije. Među patogenim su najagresivnije salmonela, šigela i stafilokok. Nepatogene, manje agresivne su enterobakterije tipa ešerihije koli. Sve one mogu da se nađu u hrani koju jedemo u letnjem periodu kada su temperature visoke. Osim toga, postoji i ružna navika da jedemo gde stignemo, konzumirajući jela po restoranima i kioscima brze hrane, ne vodeći baš mnogo računa o uslovima, higijeni i kvalitetu pripreme i čuvanja ponuđenih obroka. Za bakterije su ovakvi uslovi idealni. One se izuzetno brzo razmnožavaju u lako kvarljivim namirnicama kao što su mleko, mlečni proizvodi, jaja, meso, majonez, kremovi…

Koja je bakterija, ipak, najčešći uzročnik?
Najčešći uzročnik u letnjem periodu je salmonela. Nakon dan, dva od uzimanja zagađene hrane počinje povraćanje, bolovi u stomaku i dijareja. Stolice su u početku kašaste, a zatim vodenaste i obilne. Oboleli gubi dosta tečnosti i malaksao je. Prisutna je i povišena temperatura, praćena glavoboljom i bolovima u mišićima. Simptomi se uglavnom smiruju petog dana od početka tegoba. Izvori za ovu vrstu infekcije su jaja, kao i ukvareno pileće ili mleveno meso. Osim salmonele, šigela takođe zna da napravi neprijatan zdravstveni problem inficiranom. Simptomi karakteristični za ovu vrstu infekcije su bol u stomaku, dijareje sa primesama sluzi i malo krvi, ali i povišena temperatura. Ove infekcije se takođe prenose zagađenom hranom i vodom. I na kraju, stafilokokni toksin daje kliničku sliku samo nekoliko sati od trenutka infekcije. Prisutan je jak nagon na povraćanje, loše opšte stanje, kao i česte stolice.

Kako da se inficirana osoba ponaša u ovakvim situacijama?
Za bakterijske infekcije važi isto što i za virusne. Važno je mirovati, uvesti režim dijetalne ishrane, nadoknađivati tečnost i uzimati preparate protiv stomačnih bolova. Kod bakterijskih infekcija antibiotike treba uzimati isključivo uz savet lekara, nikako na svoju ruku. U težim slučajevima inficirana osoba može da završi i u bolnici, gde joj se daju infuzioni rastvori.
Ko ove infekcije teže podnosi, deca ili odrasli?
U svakom slučaju deca. Putevi infekcije su isti kao i kod odraslih, preko prljavih ruku, zagađene hrane ili u direktnom kontaktu sa drugim obolelim detetom. Kada je reč o virusima, lako napadaju crevnu sluzokožu gde se brzo razmnožavaju remeteći normalan proces varenja. Da je dete zaraženo crevnim virusima ukazuje više od tri stolice dnevno. Ostale tegobe su istovetne kao kod odraslih, s tim što gubitak tečnosti i elektrolita u njoj kod najmlađih može da dovede do životne ugroženosti. Zato je i veoma važno da se tečnost i sastojci u njoj stalno nadoknađuju, po mogućstvu oralnim putem.

Šta se preporučuje za brz oporavak dece od crevnih infekcija?
Postoje preparati poput orosala, nelita i drugih sa optimalnim odnosom šećera i minerala. Oni služe za oralnu rehidraciju i rastvaraju se u vodi. Ohlađen čaj od nane sa malo šećera i negazirana mineralna voda, takođe uvek dobro dođu. Princip davanja je često, a po malo. To znači da se manjem detetu daje jedna do dve kesice tečnosti na pet do deset minuta. Većem detetu daje se da popije par gutljaja, ali ne više od 10 do 20 mililitara sa pauzama od deset minuta. U svakom slučaju bitno je strpljenje u napajanju deteta, jer se samo na taj način rehidracija može uspešno obaviti. Ukoliko to nije dovoljno, obavezan je bolnički tretman uz primenu infuzionih rastvora. Ali zato, nikako nije preporučljivo mališanima davati voćne sokove niti gazirana pića.

Koliko je kod dečijih crevnih infekcija delotvorna dijeta?
Dijeta je na drugom mestu u borbi protiv infekcija. Podrazumeva laganu, termički obrađenu lako svarljivu hranu, kao što je bareni pirinač i krompir, kuvana šargarepa. Jelo treba samo da je blago posoljeno, a u prva dva dana dijeta mora da bude stroga. Smanjenjem broja tečnih stolica u ishranu treba postepeno dodavati kuvano belo pileće meso i supu. Hranu bogatu šećerom, kao što su slatkiši, testenina i hleb treba isključiti, jer šećeri crpe vodu iz zida creva i razređuju ionako tečnu stolicu. Ukoliko se dijareja javi kod bebe, nikako ne treba prekidati dojenje, jer blagotvornost majčinog mleka ubrzava ozdravljenje. U svakom slučaju, roditelji ne treba da brinu što deca ne jedu, jer je gubitak apetita dok traje infekcija normalan.

Mogu li letnje crevne infekcije da se spreče?
Mogu, ukoliko se pažljivo postupa sa obradom životnih namirnica. Mogu, i ako se temeljno peru ruke sapunom pre, u toku i posle pripreme hrane, ako se termički obrade namirnice životinjskog porekla na temperaturi iznad 70 stepeni Celzijusa. Osim toga, važno je da se pripremljena hrana jede odmah i da se ne drži duže od četiri sata na kuhinjskoj temperaturi. Termički obrađena hrana treba da se čuva na temperaturi do deset stepeni, a najbolje je na plus četiri, u plitkim posudama i po mogućnosti ne duže od dva sata. Kuvana hrana treba dobro da se podgreje, a da se spreči dodir termički obrađene i sirove hrane. Takođe, hrana treba da se zaštiti od kontakta sa insektima (posebno od muva) i životinja, a posuđe i kuhinjski pribor treba dobro da se čisti. I na kraju, voda za upotrebu u kuhinji treba da bude higijenski ispravna.

LETNJA ISHRANA
Lekari savetuju da se u letnjem periodu koristi lakša hrana u češćim obrocima. Po mogućstvu, svaki dan treba unositi puno povrća i voća dobro opranog, kao i proizvode od žita, odnosno crnog integralnog brašna. Od mesa, preporučuje se pileće i riba. Pored vode, treba piti slatko i kiselo mleko, jogurt, biljne i voćne čajeve, negaziranu mineralnu vodu, blago zasoljene supe.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here