Početna Mališan MOJ MALI STIDLJIVKO

MOJ MALI STIDLJIVKO

Pomozite svom detetu da izgradi veštine koje su mu potrebne kako bi lako sticalo nove prijatelje….

Foto: Gulliver/Thinkstock

Da li potajno i povremeno poželite da i vaše dete bar na tren bude poput onih mališana koji “uskaču” u igru na igralištu ili ulaze u vrtićku grupu s osmehom, veselo mašući na rastanku, umesto što vas grčevito stiska za ruku svaki put kada treba da se priključi nekoj većoj grupi dece?

Ako je za utehu, mališani koji se bez problema uključuju u grupne aktivnosti – nisu uvek i deca s dobro razvijenim socijalnim veštinama. To što je vaše dete obazrivije može biti pokazatelj dobrog razvoja socijalne inteligencije.

Verovatno ste, poput većine roditelja, ubeđeni da jedino otvorena, komunikativna deca mogu efikasno razviti socijalne veštine, ali to nije tačno. Čak i veoma povučeno, tiho dete na svoj specifičan način uči kako da uspostavi uspešnu komunikaciju s drugima. Uporedite socijalni razvoj svog deteta s filmskom muzikom. Postoje delovi filma gde je muzika glasna, pa vam taj krešendo budi pažnju, ali se najvažniji delovi filma ipak dešavaju upravo onda kad je muzika tiha i gotovo neprimetna. Zato, nemojte brinuti kako će se vaše dete snaći kad krene u vrtić ili školu. Potrebno je da razumete stadijume i mehanizme njegovog socijalnog razvoja, kao i da znate kako mu u praksi možete pomoći.

KRIVULJA UČENJA
Vaše dete nalazi se na početku puta na kom će sticati veštine potrebne za uspešnu komunikaciju i interakciju s drugima, a uz to i razvijati empatiju, te učiti da deli! Ovo su razvojni stadijumi socijalizacije kroz koje svako dete prolazi od 12. do 47. meseca. Pritom, svako dete ima svoj razvojni tempo.

Do prve godine života, dete će uglavnom želeti da bude u društvu onih koje dobro poznaje, što znači da će centar socijalizacije činiti osobe koje se brinu o njemu. To se najbolje vidi na primeru kako dete reaguje kada mu se obraćate vi (smeška se i ciči), a kako kada mu se smeška neka nepoznata osoba (na svaki mogući način pokušava da izbegne dužu interakciju).

S daljim razvojem – u uzrastu od prve do druge godine – dete sve više usmerava pažnju na svoje vršnjake. Tad se javlja paralelna igra – dete se počinje igrati pored vršnjaka, a osim deljenja materijala za igru, tu ništa zajedničko neće postojati. Zapravo, deci u ovom uzrastu sasvim je dovoljno da posmatraju vršnjake – i dalje nemaju želju za komunikacijom. Zato se opustite, jer je sasvim normalno to što dete nema potrebu za pravom vršnjačkom igrom.

PRVA DRUŽENJA
Kako se vaše dete bude bližilo drugoj godini, tako će postajati sve zainteresovanije za druženje. Počeće da traži drugare s kojima može započeti zajedničku igru. Međutim, to će i dalje biti na nivou uopštenog interesovanja. Možda će podeliti nekoliko trenutaka s drugim detetom, gde će oba deteta biti intenzivno usmerena jedno na drugo, te razmeniti nekoliko rečenica o tome šta rade i čega se igraju. Ipak, cela interakcija i dalje će se svoditi uglavnom na posmatranje, a sve s ciljem da se “pokupe” neke ideje za dalju samostalnu igru.

U ovom uzrastu dete će početi da tumači ponašanje ljudi koji ga okružuju i pokušavati da uspostavi veze. Ukoliko primetite da se dete zaustavlja samo na posmatranju, ne upuštajući se u igru, ne brinite. Samim posmatranjem ono mnogo uči o socijalnim odnosima i gradi svoju društvenu stranu ličnosti.

HAJDE DA SE IGRAMO!
Napokon dolazi treća godina – magični broj za razvoj socijalnih veština. U ovom uzrastu počinje se razvijati saradnička igra, pa ćete konačno moći da vidite dete kako se zadovoljno igra s vršnjacima, bilo tako što se vija s njima, dodaje im loptu ili igra igre uloga.

Foto: Guliver/Thinkstock

Primetićete da vaše dete na različite načine počinje izražavati potrebu za druženjem. Ponekad će ponuditi igračku drugom mališanu, ili ga otvoreno pitati da se igraju. Biće situacija kad će jednostavno stati pored svog vršnjaka i “izazvati ga” gledajući ga u oči, ili kad će se zajedno smejati. U nekim trenucima dete neće znati šta da uradi i kako da počne s igrom, te se može neprimereno ponašati, bilo ako što će oteti igračku drugom detetu ili ga jednostavno gurnuti, ali to je i dalje samo običan poziv na igru.

PROČITAJTE I… Kako ohrabriti stidljivo dete?

Ukoliko vaše dete i u ovom uzrastu zaključi da mu je ipak prijatnije da posmatra i da se ne uključuje u igru, ne brinite. Sve vreme dok bude posmatralo sa strane – ono će učiti kako da se ponaša, gradeći sposobnost aktivnog slušanja i razvijajući pažnju. Pored toga, razvijaće empatiju, graditi logičko zaključivanje i usavršavati sposobnost rešavanja problema, a to su sve veštine potrebne za pravilnu socijalizaciju.

Kako mu bude raslo samopouzdanje, tako će ta znanja početi i da primenjuje. Važno je da budete veoma strpljivi sa svojim malim stidljivkom. Njemu je potrebno da doživi mnogo pozitivnih odgovora i toplih interakcija s drugima kako bi bilo u stanju da izgradi svoju socijalnu samouverenost.

Posmatrajte to kao proces metamorfoze, gde se dete, nakon mnogo vremena i dosta pozitivnih socijalnih iskustava, od stidljive gusenice pretvara u druželjubivog leptira

10 NAČINA DA POLAKO GRADITE SOCIJALNE VEŠTINE

1. PRIČAJTE
Dok vaše dete uživa u paralelnoj igri s drugom, podstaknite ga da primeti kako mju se drug igra. Možete reći: “Pogledaj kako Igorov voz ide brzo… šta misliš hoće li uspeti da zakoči na vreme pre stanice?”

2. PODSTAKNITE POSMATRANJE
Ubacite element iznenađenja dok pevate pesme. Počnite pesmu: “Kad si srećan…”, a onda, umesto “lupi tada dlan o dlan”, otpevajte “napravi smešnu facu”. Ovi tipovi aktivnosti podstiču dete na to da primećuje šta drugi rade, te da se uključuje u igru, tj. da aktivno zapaža promene.

3. POČNITE OD KUĆE
Ukoliko osećate da je vašem detetu potreban podsticaj za socijalizaciju, organizujte druženje u svojoij kući, gde će se ono osećati sigurno, zaštićeno i samouvereno. Nakon što društvo stigne, ne ostavljajte dete samo, već mu budite “pri ruci” i po potrebi se uključite u igru, jer će se ono i dalje osećati najsigurnije kad ste i vi prisutni.

4. POLAKO
Kada se grupa dece okupi oko zajedničkog projekta ili aktivnosti, a vaše dete ne želi da učestvuje u tome, nemojte ga stavljati pred izbor “sve ili ništa”. Sedite blizu dece koja se igraju, a zatim počnite igru na istu temu. Sačekajte da vam se dete opusti i dovoljno udubi u igru, kako bi je moglo nastaviti s grupom dece.

5. ORGANIZUJTE IGRU
Ukoliko pozovete druga na druženje, unapred isplanirajte uvodnu aktivnost, gde će vaše dete moći da se “zagreje” u paralelnoj igri pre nego što počnu deliti aktivnosti i igračke. Druga mogućnost jeste da pripremite igračke koje se najbolje mogu koristiti u grupnoj igri, a da zatim na uzbudljiv način pozovete decu da ih iskoriste.

6. IGRAJTE IGRU POSMATRANJA
Ukoliko bi dete radije sedelo u vašem krilu i posmatralo igru, izazovite ga da tokom posmatranja primećuje čega se ko igra i kako se oseća u tom trenutku :”Vidi kako se Joca igra loptom. Izgleda srećno… O, eno Jane. Nije srećna jer bi hr+tela tu istu loptu, ali Joca ne želi da je deli. Eno sad se zajedno igraju. Sjajno!”

7. PRIČAJTE PRIČE
Napravite odabir poučnih priča na osnovu kojih će vaše dete moći da zaključi kako nečije ponašanje utiče na osećanja drugih ljudi. Tako ćete učiti dete o empatiji i razvijati kod njega brigu za druge.

8. BUDITE DRUŽELJUBIVI
Kod neke dece potreba za interakcijom dolazi prirodno. Ukoliko to nije tako s vašim detetom, ne brinite. Biće dovoljno da mu pokažete “kako” – i ono će postati raspoloženije za druženje. Kad ste na igralištu, a neko dete vam se u paralelnoj igri približi – nasmešite se i pozdravite ga, Ukoliko je raspoloženo, pitajte ga nešto o igrački kojom se igra. Nemojte siliti svoje dete da se i ono priključi razgovoru. Kada bude spremno, samo će to uraditi.

9. DAJTE MU REKVIZIT
Detetu možete olakšati “probijanje leda” i upoznavanje ako pre odlaska na druženje zajedno odaberete interesantnu igračku (ne sme biti omiljena, jer može biti problema s deljenjem), ili neku knjigu sa 3-D slikama. Tako će dete lakše privući potencijalno društvo i u startu imati o čemu da priča.

10. PLANIRAJTE UNAPRED
Dan pre nego što odete u posetu prijateljima ili rodbini, pozovite dete da zajedno pogledate fotografije s tim osobama i ispričajte im nešto o njima. Možete planirati šta biste sve mogli raditi i ispričati neko svoje interesantno iskustvo. Tako će i vaše dete s nestrpljenjem očekivati posetu i druženje.

Više saveta potražite u AKTUELNOM oktobarsko- decembarskom izdanju magazina Mama&beba, broj 29!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here