Početna Mališan Kakve genetika ima veze? Starije dete ima pažnju, mlađe se snalazi

Kakve genetika ima veze? Starije dete ima pažnju, mlađe se snalazi

“Nesporno je da su mnogi roditelji svesni da ne vaspitavaju svako dete na isti način. To je verovatno sasvim prirodno, pošto se mogu promeniti različite životne okolnosti, uzrast roditelja, pol deteta, ali i roditelji mogu steći neke veštine koje nisu imali pri vaspitavanju prvog deteta. Takođe, deca po pravilu burno reaguju na rođenje mlađe braće i sestara (i te reakcije, uzgred budi rečeno, ne treba sputavati i kažnjavati, već ih treba razumeti i deci pomoći da ih prevaziđu).
Posebno mesto koje su imali treba sada podeliti s nekim, a to je ozbijan izazov. Mlađa deca, pak, često ‘traže prostor’ koji starija nisu već zauzela, pa razvijaju sposobnosti i veštine kojima stariji nisu ovladali. Razlike su, otud, često upadljive. Da li su, međutim, te razlike tako jasne i podložne generalizacijama ostaće, pretpostavljam, tema još mnogih naučnih istraživanja”, govorio je profesor Dimtrijević.
Jelena Milašin, profesorka Humane genetike na Stomatološkomfakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednica Sekcije za medicinsku genetiku Društva genetičara Srbije, kaže da nije lako egzaktno odrediti procenat udela genetičkih, odnosno sredinskih faktora, u razvoju kompleksnih osobina, ali da on svakako postoji.
“Karakter i ponašanje deteta (i odraslih osoba), spadaju u grupu kompleksnih svojstava koja su pod kontrolom većeg broja gena čije su uzajamne interakcije, kao i interakcije sa sredinskim faktorima, brojne i raznovrsne. Proporciju genetičkih u odnosu na sredinske faktore koji determinišu neko svojstvo nije lako kvantifikovati, kao što nije lako ni sa preciznošću predvideti kako će se te osobine prenositi iz generacije u generaciju. Genetika ima značajan udeo u određivanju karaktera i ponašanja individue, kao i mnogih drugih osobina (IQ, visina, težina…) ili pak u pojavi oboljenja (dijabetes, maligniteti, kardiovaskularna oboljenja, …) ali se ni uticaj sredine ne sme potceniti”.
Profesorka kaže da su jedan od relativno često korišćenih pristupa u izučavanju uticaja genetike na razlike u karakteristikama između ljudi, studije jednojajčanih blizanaca koji su rano u životu razdvojeni i potom odgajani u različitim starateljskim porodicama.
“Iako ima dosta kontradiktornih podataka, ipak većina studija ukazuje na to da je uticaj genetike značajniji od uticaja sredine na razvoj npr. inteligencije (udeo genetike je oko 80 odsto), zatim na pojavu agresivnosti (oko 60 odsto), autizma (oko 70 odsto), itd. Zna se i da su empatija, altruizam i druge prosocijalne osobine pod jasnim uticajem genetike, ali ne postoje za sve njih egzaktni podaci”.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here