Početna Mališan Kakve genetika ima veze? Starije dete ima pažnju, mlađe se snalazi

Kakve genetika ima veze? Starije dete ima pažnju, mlađe se snalazi

Guliver/Getty
Guliver/Getty
“Ako ste prvo dete, prvih nekoliko godina ste sami, imate svu pažnju roditelja. Tada možete da razvijete mnogo snažnju i stabilniju ličnost i da razvijete podnošljivost za strene situacije kasnije u životu”, kaže Gravset i dodaje da i pored toga, ta deca imaju veću šansu da počine samoubistvo, posebno ako su ženskog pola, ne objašnjavajući šta ih to čini suicidalnijima u odnosu na mlađe.
 
Psiholog Ketrin Salmon sa Univerziteta Kalifornija, istraživajući kakve se veze stvaraju unutar porodice, otkrila je da prvo i poslednje dete, bez obzira na mogući rivalitet, ostvaruju najbliži odnos sa roditeljima, dok ono rođeno “između”, stvara čvršće veze izvan porodice. Oni postaju “specijalisti za sklapanje fantastičnih prijateljstava” zahvaljujući tome što imaju najmanju pažnju roditelja.
Iako neki od efekata “redosleda rođenja” nisu pitanje života i smrti, istraživači se slažu u jednom: definitivno utiču na naše ponašanje.
Ako ste prvi, skloniji ste liderstvu i ostvarenju potencijala, i definitivno treba da se bavite politikom. Mlađi su veći revolucionari, buntovnici, skloni promenama. Frenk Salovej i Ričard Cvajgenhaft sa Berkli Univerziteta otkrili su da su mlađi skloniji rizičnijem ponašanju i bavljenju opasnim sportovima, pa čak i da običan sport učine opasnim.
Tako, ako bi stariji igrao profesionalni bejzbol, koji je opasan više ako ste publika a ne učesnik pa završite sa čvorugom na glavi, mlađi imaju deset odsto više šansi da rizikuje povredu kako bi osvojio bazu, i tri puta više da bude uspešniji.
Starija deca su sklona prekomernom gojenju, manje otporna na bolesti kao što su visok pritisak, srčane bolesti, šlog i šećer.
Da ne bude da su najstarija deca pokupila sve najgore, Norvežani su zaključili da imate razlog da se hvalite ako ste prvo dete u porodici, jer ste sasvim provereno, viši za najmanje 2,5 cm, i pre svega pametniji od ostale braće. Interesantno je da je Peter Kristensen sa Univerziteta u Oslu došao do podatka da, ukoliko najstariji brat -nedajbože- umre, onda se onom mlađem poveća koeficijent inteligencije, što znači da na to koliko ste pametni ipak više utiče socijalizacija, a ne čisti geni.
Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Aleksandar Dimitrijević tvrdio je da nesporno različiti vaspitni postupci mogu da vode razlikama u brojnim psihološkim karakteristikama dece, a da svojstva stečena u detinjstvu imaju dalekosežne posledice na razvoj.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here