Početna Ishrana Ishrana dece Od probirljivca do hranoljupca u 8 jednostavnih koraka

Od probirljivca do hranoljupca u 8 jednostavnih koraka

Vaš mališan ne želi da jede zdrave namirnice? Imamo rešenje i za ovaj problem! Saznajte kako da svoje dete privolite da uživa u zdravoj hrani koju ste za njega s ljubavlju pripremili.

Da li ste i vi roditelj malog probirljivca koji s nepoverenjem gleda u tanjir svaki put kad dođe vreme obroka? Niste jedini! Istraživanja pokazuju da je svako četvrto dete probirljivo kad je hrana u pitanju. Takva deca nerado probaju novu hranu i jedu samo ograničen (često vrlo mali) broj namirnica. Kod nekih je to samo prolazna faza. Ipak, ima dosta razloga zbog kojih deca nerado jedu. Odbijanje hrane najčešće se javlja između 13. meseca i druge godine života. Upravo je to razdoblje kad deca postaju svesna svog uticaja na svet, kad ispituju granice i vežbaju da govore „ne“, a hrana je samo jedna od oblasti u kojoj mogu pokazati svoju nezavisnost.

Zašto dete odbija hranu?

S druge strane, postoje i fizički razlozi zbog kojih deca odbijaju hranu. Ako se beba nekad zagrcnula određenom namirnicom, moguće je da će joj biti odbojna sva hrana sličnog ukusa ili teksture. Tu je takođe i netolerancija na neke namirnice, ali i genetska averzija, usled koje neki ljudi, jednostavno, na drugačiji način doživljavaju određene ukuse. Tako su, na primer, neki pojedinci posebno osetljivi na gorčinu namirnica kao što su kupus ili prokelj.

Pročitajte i… Savet stručnjaka: Šta raditi kada dete neće da jede u vrtiću?

Probirljivost u hrani može biti i posledica temperamenta. Ustanovljene su tri glavne karakterne crte koje se povezuju s probirljivošću u hrani. Tako će preterano oprezna, preosetljiva i plaha deca imati više izgleda da prave probleme za stolom nego mališani kod kojih ove crte ličnosti nisu izražene. Preoprezna deca više vole poznate stvari i predvidljive situacije, te stoga mogu odbiti da probaju bilo šta novo ili drugačije. Preosetljivi mališani mogu intenzivno reagovati na spoljašnje podsticaje, uključujući miris, izgled, zvuk i ukus, te se dešava da hranu odbiju i pre nego što je probaju. Nagla deca, plahe naravi, iz neobjašnjivih razloga mogu odbiti neku hranu i kasnije, jednostavno, ostati pri svojoj odluci.

Kao što vidite, postoji zaista mnogo razloga zbog kojih vaše dete odbija da jede brižljivo spremljena jela. Ali nema razloga za brigu! Nudimo vam rešenje u vidu plana koji se sprovodi u osam koraka. Samo je potrebno da se naoružate odlučnošću i strpljenjem…

1. PREFORMULIŠITE PRIORITETE
Prvi korak sastoji se iz domaćeg zadatka koji vi treba da uradite, a ne vaše dete. Svaka mama se lako uhvati u zamku preterane brige o tome šta joj dete jede, ali bi mnogo korisnije bilo da se to ne desi! Za mališana je mnogo važnije da obroke ne doživljava kao stresno iskustvo nego da jede puno povrća. Ako vaše dete jede samo deset namirnica, ali ima pozitivan stav prema hrani, onda je to mnogo bolja situacija nego da potišteno i uplakano na silu guta brokoli.

Zašto? Zato što su pozitivne konotacije s hranom temelji za zdrav i srećan život vašeg deteta kad odraste. Sigurni smo da biste više voleli da ono kao odrasla osoba prema hrani ima zdrav stav, nego da pati od različitih poremećaja u ishrani.
Ako smatrate da ne možete iskontrolisati preteranu zabrinutost koju osećate zbog toga što vam dete ne jede kako biste vi želeli, posavetujte se sa stručnim zdravstvenim licem. Ali svakako i posle savetovanja treba da se potrudite da obroci budu toplo, srdačno i veselo porodično iskustvo. Odbacite misli i pitanja kao što su „Šta je dete jelo danas“ i više razmišljajte o tome da li uživate u zajedničkim trenucima za stolom.

Moje iskustvo
Relja je voleo da jede dok nije napunio godinu dana. Onda je postao nemoguć. Bilo je dana kad sam se borila da pojede makar bananu. Pokušavala sam sve, čak sam ga i preklinjala! Tek kad sam odustala od truda da ga nagovoram da jede i pustila ga da sam odluči hoće li, šta će i kad će jesti, vratio mu se apetit.
Sanja (37), majka Pavla (6 meseci) i Relje (2 godine)

Pročitajte i… Dete ne voli ukus povrća? Isprobajte ovih 20 “mljac” saveta!

2. UPOZNAJTE DETE S HRANOM
Ako ste se ikad zapitali „Šta treba da radim da moje dete jede ovu hranu“, odgovor je „Upoznajte ga s njom“. Nekoj deci treba zaista mnogo vremena da se naviknu na određenu hranu. Potrebno im je da hranu često i dugo gledaju u svom okruženju pre nego što odluče da je probaju. A mnogo je načina na koje mališana možete bolje upoznati s hranom koju biste želeli da jede.

Povedite dete u supermarket ili na pijacu i pričajte mu o hrani koju kupujete. Pustite ga da dodirne i pomiriše namirnice, da uzme voće i povrće i stavi ga u kesu.
Za užinu mu ponudite posudu sa seckanim voćem, ali i povrćem. Pustite ga da se igra komadićima.

Uključite dete u pripremu obroka i po cenu dvostruko duže pripreme i haosa u kuhinji. Dajte mu da muti, meša, stavlja na kuhinjsku vagu, sipa…
Dajte mu posude, šerpe i bilo koji kuhinjski pribor koji smatrate bezbednim. Recite mu da vam pripremi kafu, a zatim se igrajte kafića u kome ćete vi biti gost.
Odvedite mališana u restoran gde se hrana priprema pred gostima. Smestite se udobno i posmatrajte zajedno!

Foto: Gulliver/Thinkstock

3. IGRAJTE SE
Igranje hranom bez namere i obaveze da je dete proba predstavlja jedan korak dalje u upoznavanju s hranom. Na ovaj način mališan će prisnije dodirivati i mirisati namirnice, što će uticati na to da postane opušteniji u njihovoj blizini. Dodir i miris nepoznate hrane mogu predstavljati podjednako važnu prepreku kao i ukus hrane – tekstura i miris su bitni faktori u procesu prihvatanja hrane.

Koristite brokoli kao četkice.
Napravite šljunkovitu plažu od mladog krompira, pospite je susamom umesto peska i pobacajte kolutiće šargarepe kao račiće.

Ubacite u vodu komadiće svega što imate u frižideru i otkrijte s detetom šta će sve potonuti a šta će ostati da pluta po vodi: meso, pečurke, listovi kupusa…
Izbušite tikvicu i pretvorite je u teleskop.

Otkrijte koja namirnica pravi najlepši zvuk kad se ubaci u metalnu posudu: kuvana kobasica, pasulj ili banana?
Napravite eksperiment i saznajte šta se najbolje gnječi: skuvani pasulj, obareni losos ili prezrela breskva.

Presecite jabuku napola i jednu polovinu okačite na drvo za ptice.
Kotrljajte zajedno glavice prokelja i vidite ko će otkotrljati dalje.
Napravite lice od hrane tako što ćete za kožu koristiti skuvani kuskus, grožđice za oči, tračice praziluka za kosu, polovinu paradajza za nos i kriške jabuke za usta i uši.

4. PAMETAN RASPORED OBROKA
Deca treba da imaju tri glavna obroka i dve užine dnevno. Ako između obroka jedu više od dva puta ili piju previše mleka tokom dana, neće biti gladna kad dođe vreme za glavni obrok. Za mališane između jedne i tri godine glavno pravilo je da mogu proći dva sata između obroka, ali nikad više od tri. To znači da će dete posle tog intervala biti dovoljno gladno da jede, ali da neće postati razdražljivo. Ma kako se činila jednostavna, ponekad ova pravila nije lako ispoštovati, naročito ako hrana još nije pripremljena a dete je gladno, ili ste van kuće. Ukoliko je mališan gladan, svakako mu dajte nešto da pojede, ali treba da znate kakvog bi rasporeda bilo najbolje da se što više pridržavate.

Pročitajte i… Kako da znate da je vaše dete dovoljno jelo?

KAD GLAD OBUZME DETE
Ako je dete veoma gladno a ručak samo što nije gotov, ponudite mu seckano voće ili povrće. Poslužite komadiće tako da se neko vreme zabavi igrajući se njima i grickajući ih, kako bi skrenulo misli od osećaja gladi. Ponudite mu, na primer, posudu kuvanog graška (samo graška, bez sosa) ili mekanu, zrelu bananu i tupi nož da je secka.

5. NEKA SE UGLEDA NA VAS
Ukoliko postoji jedan siguran način da podstaknete dete da uživa u hrani, onda je to da gleda kako vi uživate za stolom. Šta god da vas vidi da jedete, s vremenom će poželeti da to i samo proba. Istraživanja pokazuju da je nedeljno dovoljan jedan zajednički obrok s detetom kako bi ono počelo da jede više voća i povrća.
Dok jedete i uživate u hrani, detetu pokazujete da je hrana ispred njega bezbedna i prijatna. Nema prisile, nema pritiska – samo neverbalna poruka da je hrana normalan i zabavan deo našeg života. Zato, sedite za sto s detetom i jedite sve ono što biste voleli da i ono jede. Ne zaboravite da mu spomenete kako je to fino i ukusno!

Moje iskustvo
Kad je Miloš napunio dve godine, naglo je postao veoma težak na hrani. Odbijao je svako povrće, a ni s ostalom hranom nije bilo mnogo bolje. Međutim, kad je pošao u vrtić, počeo je da jede s drugom decom i video da većina uglavnom jede sve što se nudi. Nije hteo da odskače, pa je i on jeo. Sad i kod kuće jede i paradajz-čorbicu i burgere od povrća i sirovo povrće – jede sve!
Jasna (38), majka Jane (8 meseci) i Miloša (3 godine)

Pažnja! Iznenađujući savet sledi!

Foto: Gulliver/Thinkstock



6. MENJAJTE!
Većinu glavnog posla već ste obavili, ali pre nego što počnete sa serviranjem nove hrane, potrebno je da unesete kreativne promene u obroke sačinjene od hrane koju dete već jede. Probirljiva deca često su žrtve rutine i žele da jedu poznatu hranu na već ustaljene načine. Kako biste im pomogli da se oslobode te navike, unesite sitne promene u serviranje već im poznate hrane. Jer, mnogo je lakše menjati stvari s onim što rado jedu nego s nepoznatom im hranom.

Probajte da im za doručak ponudite ono što obično jedu za ručak, na primer. Ili iseckajte omiljene makarone tako da im se promeni oblik. Umesto da im jabuku ponudite u kriškama, izrendajte je. Ako jede kuvane kobasice, izvadite meso iz omota i ponudite ga u malo drugačijem obliku.

Ovim malim promenama pomažete detetu da opuštenije prihvati novine u ishrani. Nekim mališanima će trebati samo dva do tri dana da se naviknu, a nekima mnogo duže. Ali, pustite dete da sledi svoj ritam!

TRI DANA
Da biste im pomogli da se naviknu na raznovrsnost, pridržavajte se pravila od tri dana. Kad im poslužite neku drugačiju hranu, sačekajte tri dana pre nego što im je ponovo servirate.

7. POSTEPENE IZMENE
Kad dete hranu koju već jede počne da konzumira i drugačije serviranu, vreme je da mu uvodite nove namirnice, ali ne naglo, već postepeno. Najpre treba da mu ponudite hranu sličnu onoj koju već jede. Na primer, ako jede bele makarone bez sosa, ponudite mu zelene makarone bez sosa; ako jede pohovano pileće meso, ponudite mu pohovane riblje štapiće; umesto sirove šargarepe ponudite mu obaren grašak; umesto krompir-pirea ponudite mu pire od krompira i kelerabe; ako jede riblje štapiće, napravite domaće riblje štapiće koje ćete pohovati s mlevenim bundevinim semenkama.

Ne brinite ako dete ne pojede novu hranu. Ukoliko je uzme u ruku i omiriše je, to je već napredak. A ako je pojede, nemojte reagovati s iznenađenjem, uzbuđenjem i čestitanjem, jer ćete mu tako stvoriti osećaj da jede pod pritiskom. Reakcija svakako treba da uključi komentare, ali više neutralne i one koji se odnose na samu hranu, kao što su, na primer, rečenice: „Ta šargarepa baš zvuči sočno dok je grickaš“ ili „Ovaj grašak je tako malen i okruglast“. Razgovor tokom jela više treba da zvuči kao ćaskanje o samoj hrani a ne da se svede na komentarisanje načina na koji dete jede.

Pročitajte i… Kako privoleti mališana da jede zdraviju hranu?

SIROVO POVRĆE
Ako vam je dete probirljivo u hrani, velika je verovatnoća da nije ljubitelj povrća. Klinci vole predvidljivost i u njihovom svetu sve nepoznato može biti doživljeno kao pretnja. Upravo zato mališani uglavnom vole testeninu i krekere, jer im stvaraju sličan ukus u ustima, a boja im nije uznemiravajuća, već je neutralno bež. S druge strane, povrće ima neobične oblike i boje, i iz dečje perspektive može delovati sumnjivo. Komadi barenog povrća često nemaju isti izgled i ukus, iako je reč o istom povrću. Neki krompir će biti mekši, neki tvrđi, negde će mu boja biti svetlija, negde tamnija. Sirovo povrće uvek ima isti ukus i zato je dobra ideja detetu prvo nuditi sirovo povrće, naročito ono blagog ukusa, poput kukuruza šećerca, graška, šargarepe i kineskog kupusa.

Moje iskustvo
Lena je oduvek bila izbirljiva u pogledu hrane, a nije volela ni da sedi, jer je to smatrala gubljenjem vremena. Radije je trčala, igrala se, skakutala, pa su njeni obroci uvek bili posebno zahtevni. Navela sam je da jede novu hranu tako što sam je mešala s onom koju voli i jede.

8. ŠVEDSKI STO (SAMOPOSLUŽENJE)
Kod probirljive dece korisno je primeniti princip samoposluženja tokom obroka. Iznesite na sto nekoliko činija hrane i pustite svakog da sebi sipa ono što želi i u količini koju želi. Ako to podrazumeva da za probirljivo dete treba da spremate i posebnu činiju graška, integralnog pirinča ili krompir-pirea, onda spremite, ali nemojte preterivati s brojem činija i ponuda. Tri različita jela biće sasvim dovoljna za sve. Na taj način delite odgovornost tokom obroka.

Ukoliko ste vi bili odgovorni za izbor ponude, mališani će biti odgovorni za ono i onoliko koliko će staviti u svoj tanjir. Vi se pobrinite da ponuđena jela budu zdrava i raznovrsna, a dete će izabrati šta će od toga jesti. Možda će probirljivi mališan uzeti samo pirinač, ali će osećati ukus piletine u sosu i gledaće vas kako jedete. Na taj način gradi svest o raznovrsnoj ishrani i upoznaje se s njom, a s vremenom će se osmeliti i sam da proba nepoznata mu jela.

Moje iskustvo
Marija je uvek bila probirljiva kad je hrana u pitanju, ali sam shvatila da na nedeljnom nivou uglavnom unosi dovoljno hrane. Ako jednog dana ne pojede dovoljno, nadoknadiće to tokom nedelje, jer će se desiti da će nekog drugog dana pojesti za dvoje. Zato sam odlučila da ne pravim dramu za stolom i da se trudim da nam zajednički obroci budu opušteni i bez stresa. I dok njene sestre prisipaju u tanjir a ona polako jede pola svoje porcije, ne uzbuđujem se i ne komentarišem. Na taj način joj pokazujem da imam poverenja u nju i u njenu odgovornost prema zdravoj ishrani.
Jelena (43), majka Sare (8), Katarine (6) i Marije (3 godine)

Više ovakvih tekstova naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Mama&beba!

Novi broj potražite na kioscima 5. marta!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Foto: Thinkstock, Getty

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here