Početna Ishrana Bebina prva “prava” hrana

Bebina prva “prava” hrana

Korak po korak: šta je bezbedno, šta je zdravo, a šta bi trebalo da izbegavate tokom perioda navikavanja bebe na čvrstu hranu…

Iako vam uvođenje kašica u ishranu vaše bebe možda izgleda kao nešto nesavladivo, ipak se ne radi o principima astrofizike! Kada dođe pravo vreme i beba će sama pokazati da je spremna za novu, veliku promenu u svom životu. Na vama je da joj u tome pomognete. Čak i ako napravite grešku ili dve – na primer, date bebi voće pre pirinčane kaše – ništa joj se loše neće desiti. Ipak, pridržavanje osnovnih principa nove ishrane – pravog tajminga i izbora namirnica – pružiće pravu osnovu bebinog zdravlja u budućnosti.

bebibna hrana

Pre nego što započnete novu fazu, imajte na umu da je uvođenje čvrste hrane postepen proces. Do ovog značajnog trenutka, beba je bila naviknuta samo na mleko (ili formulu), koje će joj i dalje biti potrebno do navršene prve godine života. Ako beba izbacuje kašicu iz usta, ili čvrsto stiska usta kada joj prinesete kašiku, nemojte je forsirati. Moguće je da vam na ovaj način pokazuje da još nije pravi trenutak za čvrstu hranu. Čak i kada pokaže spremnost, ponekada je potrebno i dvadesetak obroka dok se konačno ne navikne i ne prihvati određen ukus hrane.
Prvih nekoliko puta kada bebi ponudite nešto što nikada pre nije jela, jedna ili dve kašičice hrane su sasvim dovoljne. Veliki je uspeh i to da beba samo prihvati i oseti ukus hrane na svojim usnama. Ova prva iskustva za bebu, ali i za vas, trebalo bi da budu pozitivna i da se odvijaju u opuštenoj atmosferi.

Pravo vreme za početak
Prema mišljenju eksperata, optimalno vreme za uvođenje kašica u bebinu ishranu je posle navršenih pet meseci. U određenim slučajevima, sasvim je OK da se započne nešto kasnije (neke bebe nisu mentalno zrele za ovu tranziciju do sedmog meseca života), ali raniji početak definitivno nije dobra ideja. A evo i zbog čega:

Bumerang efekat
Bebe se rađaju sa refleksom da guraju jezik napred kada ga nešto dotakne – što znači da mogu pomoću njega da potiskuju hranu iz prednjeg u zadnji deo usta. Ako pokušate da gurnete zalogaj u bebina usta, ona će se možda zagrcnuti, zbog čega njeno prvo iskustvo sa čvrstom hranom nikako neće biti ugodno. Između četvrtog i šestog meseca, ovaj refleks se povlači.

Moguća pojava alergije
Pre navršena četiri meseca creva su mnogo propustljivija i lako mogu da apsorbuju cele proteine, što povećava rizik od pojave alergije.

Ne postoji potreba za čvrstom hranom
Do otprilike šestog meseca života, majčino ili veštačko mleko obezbeđuju bebi sve potrebne hranjive materije. Nakon toga, pojaviće se potreba za određenim nutrijentima iz čvrste hrane, kao i većim brojem kalorija, što varira od bebe do bebe. U proseku, do navršene godine života, beba će uzimati oko 400 ekstra kalorija iz čvrste hrane, a do druge godine životo oko 600.

Moguća pojava dugotrajnih zdravstvenih problema
Neke studije pokazuju da su bebe hranjene cerealijama pre petog meseca života izložene većem riziku od razvoja celijačne bolesti (netolerancija na pšenični protein) nego bebe koje su kasnije okusile ovaj tip namirnica.

Idealna hrana, iz godinu u godinu
Kada beba pokaže spremnost – može da sedi u svojoj visokoj stolici za hranjenje i zainteresovana je za hranu – vreme je za uvođenje prvih čvrstih namirnica. Ipak, nemojte opteretiti bebu velikim brojem različitih namirnica u kratkom periodu – sačekajte bar tri dana između nove hrane. Na taj način nećete je previše stimulisati, niti zbuniti, i lakše ćete uočiti neki problem koji izaziva određena namirnica. Dopustite bebi da pokaže koja količina hrane joj je dovoljna. Takođe, očekujte da beba tokom određenih dana, kao i obroka, neće mnogo pojesti. Prihvatite ovaj trend.

Važno je i šta vi jedete!
Ukus hrane koju ste konzumirali tokom trudnoće prenosio se preko plodove vode do ploda. Takođe, isti princip se odnosi i na mleko ukoliko dojite. Istraživanja pokazuju da beba, u trenutku kada pređe na čvrstu hranu, pamti ove ukuse, što pokazuju i brojna istraživanja. Iako ne postoji garancija da će beba podjednako uživati u hrani koju ste jeli tokom trudnoće i perioda dojenja, raznovrsnost ishrane, kao i prepoznavanje ukusa, svakako će povećati šanse da i vaša beba stekne zdarve navike u ishrani.

Lista bezbednosti
Sve dok beba ne navrši najmanje sedam meseci nemojte bebi davati pasiranu cveklu, paštrnak niti zeleno lisnato povrće (uključujući i spanać), jer ove namIrnice obično sadrže velike količine nitrata, koji mogu da uzrokuju anemiju kod beba. (Gotove kašice od ovog povrća su bezbedne, jer se uklanja sav sadržaj nitrata).

Do navršene prve godine nemojte da joj davati med. Ova namirnica često sadrži bakterijske spore, koje mogu da uzrokuju po život opasni botulizam (trovanje hranom).

Do navršene treće godine života nemojte detetu da dajete sledeće namirnice, zbog rizika od davljenja:

  • jezgrasto voće i semenke
  • kokice
  • tvrde, lepljive bonbone
  • žvakaću gumu
  • cela zrna grožđa, višnje i trešnje

U bilo kojem uzrastu, ako se kod deteta pojavi kožni osip, nadimanje stomaka, povraćanje, gasovi ili proliv, nakon konzumiranja nove namrinice, prestanite da mu je dajete i obratite se lekaru. Moguće je da su to pokazatelji netolerancije ili alergije na hranu

Najbolje za uzrast od navršenih 6 meseci

Preporučena hrana
Započnite sa pirinčanom kašim obogaćenom gvožđem pomešanom sa majčinim ili veštačkim mlekom. Svaku novu namirnicu uvodite nakon nekoliko dana.

Koliko često?
Dva puta dnevno (ujutru, posle podoja i popodne)

Primer dnevnog jelovnika
Ovo su samo sugestije koje će vam pomoći da steknete uvid u potrebnu količinu hrane za vaše dete tokom dana. Vaša beba će možda pojesti manje ili više od toga.

  • 12 kašičica tople pirinčane kaše na majčinom mleku
  • Oko 50 g kašice od kuvane jabuke
  • Oko 50 g kašice od kuvane šargarepe

Najbolje za uzrast od 7 do 9 meseci

Preporučena hrana
Kašice od pasiranog voća i povrća nešto gušće konzistencije, zatim tvrdo kuvano žumance, vrlo sitno iseckano pileće, ćureće ili teleće kuvano meso.

Koliko često?
Do tri puta dnevno

Primer dnevnog jelovnika

  • 12 kašičica pirinčane kaše
  • Oko 100 g pasirane banane ili nekog drugog voća
  • 1 omlet od žumanceta
  • Oko 30 g kašice od slatkog krompira
  • Oko 30 g kašice sa piletinom i kuvanim pirinčom

Najbolje za uzrast od 9 do 12 meseci

Preporučena hrana
Ovo je faza za uvođenje kombinacija meke hrane, kao što su makarone sa sirom, testenine sa sosom od paradjza i jela od povrća sa mesom. Kada dete može samostalno da sedi i da prinosi hranu ustima, to je i trenutak da mu se daju namirnice isečene na veličinu koju može da uhvati ručicama (“finger food”).

Koliko često?
Dajte bebi od tri do četiri obroka dnevno, uz dve hranjive užine, kao što je mala čaša jogurta ili kompot od voća. To je ujedno savršen model ishrane koji će pomoći detetu da usvoji zdrave navike za ceo život. Tokom vremena porcije će se uvećavati, ali će osnovni princip ishrane ostati isti.

Primer dnevnog jelovnika

  • 18 kašičica ovsene kaše za bebe
  • Oko 50 g jogurta sa 30 g gotove kašice od bresaka
  • Oko 100 g variva od graška
  • Oko 170 g integralne testenine sa sirom
  • Oko 100 g kuvanog mesa sa povrćem

Najbolje za uzrast od 12 meseci i nadalje

Preporučena hrana
Uključite punomasno kravlje mleko u ishranu, zbog potrebe za dodatnim kalorijama i mastima potrebnim za intenzivan razvoj.

Koliko često?
Tri do četiri obroka, plus dve užine, po principu koji je naveden u prethodnom odeljku.

Primer dnevnog jelovnika

  • Od 4 do 8 kašika (12 do 24 kašičice) kuvanog voća ili povrća, koje treba da bude isečeno na sitne komade ili izgnječeno u pire.
  • 4 porcije namirnica od žitarica (porcija je 1/4 parčeta hleba ili 2 kašike pirinča, krompira ili testenine).
  • 2 porcije (1 kašika čini porciju) kuvanog mesa, piletine, ribe ili jaja.
  • Najmanje 400 ml punomasnog mleka i šolja jogurta

Da li je vaše dete izloženo riziku od pojave alerije?

Statistike pokazuju da ovaj rizik iznosi oko 5% do treće godine života. Ne postoji nijedan vrst dokaz da izbegavanje određne čvrste hrane može da spreči pojavu alergija na hranu kod većine beba. Zato je sasvim uredu da sprovodite vašu tipičnu ishranu tokom trudnoće i dijenja.

Ipak, ukoliko otac deteta pati od asme, polenske groznice, ekcema ili alergija na hranu, rizik od oboljevanja se za dete povećava od 20 do 30%. Ukoliko oba roditelja pate od neke od navedenih bolesti, taj rizik se penje na 40 do 70%. Mada još nije naučno potvrđeno da izbegavanje rizične hrane tokom trudnoće ili dojenja (na primer, kikiriki) zaista umanjuje rizik da i beba razvije alergiju, najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom o principima ishrane tokom trudnoće i dojenja. No, ukoliko postoji porodična istorija bolesti, sprovodite ove preporuke stručnjaka:

* Dojite do šestog meseca života. Ukoliko koristite veštačko mleko, neka to bude iz hipoalergenske kategorije. (Melko ili formula su neophodni, i uz čvrstu hranu, bar do prve godine života).
* Nakon šestog meseca života, uvedite čvrstu hranu. Ipak, izbegavajte namirnice koje izazivaju najveći broj alergija na hranu – kikiriki, jezgrasto voće, jagodičasto voće, kravlje mleko i morske plodove. Takođe, preporučuje se izbegavanje pšeničnih proizvoda i soje.
* Nakon navršene prve godine života, uključite u ishranu punomasno kravlje mleko, pšenične proizvode i soju (ako ste ih do sada izbegavali). Nemojte nikada davati detetu istovremeno nekoliko vrsta novih namirnica, već samo jednu! Sačekajte nekoliko dana pre uvođenja druge namirnice u ishranu. Tako ćete imati jasniju sliku o način na koji dete reaguje na njih.
* Sačekajte da dete navrši najmanje dve godine re nego što počnete da mu dajete cela jaja. Što se tiče jezgrastog voća i namirnica sa njima, kao i morskih plodova, sačekajte do treće godine.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here