PROBUDITE MALOG GENIJALCA

PROBUDITE MALOG GENIJALCA

SHARE

ThinkstockPhotos 521609590 PROBUDITE MALOG GENIJALCA

Mislili ste da vam je dete rođeno s unapred utvrđenim koeficijentom inteligencije? Vreme je da promenite mišljenje, budući da se inteligencija može menjati tokom života. Deca imaju mnogo veći potencijal nego što vam se čini, a vi treba da ga otkrijete. Da bi se skriveni genije pojavio, neće biti potrebno da svakodnevno čitate enciklopedije, niti da neprekidno vežbate kako bi dete savladalo neku novu veštinu. Dovoljno će biti da znate pod kojim se uslovima njegovi potencijali mogu najbolje razvijati.

Danas znamo mnogo više o načinu na koji mozak prima nove informacije, kao i o tome kako učimo. Ukoliko pritiskamo dete da nauči nešto pre vremena, takvo učenje neće dati dugoročne rezultate. Dete će sve brzo zaboraviti, ili će se pak u njemu javiti otpor prema učenju. Umesto da pokušavate da ubrzate razvoj detetovog mozga, trebalo bi da proširite njegov kapacitet. Drugim rečima, od vas se očekuje da stvorite uslove u kojima će se detetov mozak stimulisati i graditi. Zato, ne forsirajte dete da s tri godine uči da piše slova, nego mu dajte da prstićem crta oblike po pesku ili da pravi različite simbole (slova, brojeve, oblike…) od plastelina. Tako ćete širiti spektar znanja i sposobnosti prilagođenih detetovom uzrastu, te samim tim stimulisati razvoj mozga u pravom smeru.

Ne zaboravite – genija u detetu najpre će osloboditi one osobe koje ga najviše vole i u koje mališan ima najviše poverenja.

REKS I ALBERT

Da biste se mogli upustiti u ovaj, prilično ozbiljan poduhvat, biće neophodno da razumete kako ljudski mozak funkcioniše. Suštinski, mi imamo dva dela mozga. Prvi je onaj koji se razvio veoma davno, a koji se stručno naziva bazna (osnovna) ganglija. Mi ćemo ga zvati Reks, kako ga je nazvao poznati klinički psiholog Endru Fuler. Taj deo mozga sličan je onom koji su imali dinosauri, a njegov glavni zadatak jeste da nas održava u životu. Zahvaljujući njemu dišemo dok spavamo, on nas hladi kad nam je toplo i reguliše mnoštvo drugih automatskih radnji bez kojih bi nam život bio nezamisliv. Iako je važan, Reks nije genije.

Kad se beba rodi, njen mozak je Reks. Nakon određenog vremena nastaje promena. Drugi deo mozga budi se i tera bebu na akciju. To je pametni, pronicljivi, kreativni i saosećajni deo, zahvaljujući kojem je ljudska civilizacija odmakla od kamenog doba. Stručnjaci ga zovu prefrontalni korteks, dok ga Endru Fuler naziva Albert, jer je to deo u kom se krije genije.

Mi volimo da mislimo da je Albert taj koji “kolo vodi”, ali to, nažalost, nije tako. Reks čini čak 80% našeg mozga, a sluša Alberta samo ako je u stanju da čuje ono što “pametnjaković” govori.

To znači – dete treba da naučite nečemu što ni mnogi odrasli ne znaju, a to je kako da ukroti Reksa i pokrene Alberta. Samo tako ćete osloboditi genija u njemu.

ZADOVOLJITE OSNOVNE POTREBE

Prvi i osnovni zadatak jeste ne dozvoliti Reksu da se oseća nezadovoljno. A to i nije tako teško, jer za njegovu sreću dovoljno je da detetove primarne potrebe budu zadovoljene. Drugim rečima, dete treba da bude sito i odmorno, da se nalazi u sigurnom okruženju i da se oseća voljeno.

Zato se trudite da vam dete svakoga dana u isto vreme obeduje i odlazi na spavanje, da ima bar jedan duži popodnevni odmor i da više puta dnevno čuje od vas kako ga volite. Nastojte da što ređe podižete glas na njega, kao i da što više toga rešavate dogovorom. Tako ćete Reksa držati pod kontrolom, dok će Albert moći da iskaže svu svoju radoznalost i istraživačko- kreativni potencijal.

NE SERVIRAJTE INFORMACIJE – PODSTAKNITE RADOZNALOST

Po svemu sudeći, “helikopter roditelji” i “mame tigrice” baš se i nisu proslavili svojim vaspitnim uspesima. Kako su istraživanja potvrdila, ako dete obasipate fleš karticama, ukoliko ga preterano usmeravate i prevremeno učite čitanju, pisanju i računanju, ili ga pak enciklopedijski “filujete” podacima – nećete videti željene rezultate. Praksa je pokazala da oni koje u najranijem detinjstvu proglase “čudom od deteta” – kasnije u životu ne postignu ni približno očekivane rezultate. To što neko dete može nešto uraditi pre svojih vršnjaka – nije nikakva garancija da će i kasnije biti bolje od ostalih.

Zato, ne gurajte dete preko granica njegovih sposobnosti, već mu pružite šansu da pokaže šta ga zaista zanima. Pratite njegova interesovanja i budite u njemu radoznalost. Učenje ne sme biti trening, a deca ne treba da uče šta da misle, već kako da misle.

Počnite negovati kulturu radoznalosti, igrajte se “otkrivačkih igrica”, podstičite dete da postavlja najrazličitija pitanja, tipa “Zašto jedemo?”, “Zašto je more plavo”, “Šta bi bilo da nema paukova?”, itd. Dozvolite mu da eksperimentiše: “Šta će se desiti ako sipamo sodu bikarbonu u sirće? Šećer u kiselu vodu?” Podstičite ga da pravi neobična poređenja: “Po čemu su narandža i jabuka slične, a po čemu se razlikuju?”.

NA GREŠKAMA SE UČI

Savremeni vaspitno-obrazovni trendovi nametnuli su gotovo nedostižan model savršenstva, po kom su standardi i granice nestvarno visoki, pri čemu se roditelji bukvalno utrkuju čije će dete pre prohodati, propričati, savladati azbuku ili računanje… Deca se upisuju na najrazličitije kurseve i programe od malih nogu, a sve radi postizanja savršenstva i izbegavanja grešaka. Pritom se zaboravlja da sam proces savlađivanja neke veštine mora biti trnovit.

Deca se drže na igralištima kako ne bi padala, kritikuju se masnice, često se čuje “nemoj”, “ne diraj” i “ne tako, ovako se to radi!” Ograničava im se gotovo svaki korak.

Međutim, ukoliko želite da probudite malog genija u svom detetu, morate dozvoliti Albertu da se razmaše, to jest pustiti dete da samostalno istražuje, da pada, da se prlja skačući po barama, da priča “gluposti” i greši u zaključivanju, kao i da što samostalnije rešava probleme. I pustite da mu bude dosadno, jer tad se u dečjim glavicama rađaju najbolje ideje.

NAPRAVITE KREATIVNI KUTAK

Kreativnost i genijalnost ne mogu se negovati u sterilnoj sredini, pa se tu Albert neće ni pojaviti. Zato napravite kreativni kutak u stanu, gde će svaka vrsta haosa biti dozvoljena. Dete će tu moći da prosipa sve i svašta, da gnječi plastelin, eksperimentiše s bojama i materijalima, ispituje prirodne zakone… Zadužite mališana da bude odgovoran za sređivanje tog kutka – obezbedite mu krpu, metlicu i lopaticu, te ga pustite da uživa. Ukoliko imate dvoriše, ili ste pak u mogućnosti da takav kutak napravite s još nekoliko roditelja u okolini zgrade – tim bolje. Deca koja provode mnogo vremena napolju u igri, istraživanju i eksperimentisanju – imaju mnogo više šanse da razviju skrivene potencijale i zaista probude svog Alberta.

Ne uskraćujte zabavu

U igri deca najviše uče i otkrivaju, pa im zato nemojte uskraćivati dragoceno vreme za zabavu namećući im neku organizovanu aktivnost, ili ih pak držeći prikovane uz televiziju.

Foto: Guliver/Thinkstock

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar