Greške koje činimo u lečenju deteta

Greške koje činimo u lečenju deteta

SHARE

Na našem tržištu, ali i u većini zemalja sveta, ne postoje medikamenti namenjeni isključivo deci, već se za njihovo lečenje koriste lekovi za odrasle, ali ”usitnjeni” i u manjim dozama.

Foto: Gulliver/Getty Images
Foto: Gulliver/Getty Images

Greške u lečenju deteta

O potencijalnim rizicima po zdravlje najmlađih porazgovarali smo sa prof. dr Milicom Bajčetić, predsednicom Evropskog udruženja za unapređenje perinatalne i pedijatrijske farmakologije, koja kaže da rešenje postoji, ali ćemo morati sačekati još nekoliko godina.

PROČITAJTE I… Lečenje dodirom- relaksirajte bebu masažom

Kongres Evropskog udruženja za unapređenje perinatalne i pedijatrijske farmakologije, petnaesti po redu, održaće se od 23. do 26. juna u Beogradu – tom prilikom u našoj zemlji prvi put će se okupiti svetski stručnjaci iz ove oblasti, a sve zahvaljujući prof. dr Milici Bajčetić. Kada smo je upitali šta će biti u fokusu ovog kongresa, saznali smo veoma zanimljive, ali i zabrinjavajuće, podatke.

”Lekovi koji se koriste za lečenje dece dizajnirani su za odrasle, a oboljenja – iako imaju isti naziv, nekada nisu u potpunosti ista kod dece i odraslih. Nama su neophodni lekovi dizajnirani na osnovu patofiziloške osnove oboljenja kod dece. Druga vrlo važna stvar jeste to što nemamo formulacije namenjene deci, jer ona tek od pete godine mogu da uzimaju kapsule i pilule. Trenutno ne postoji nijedan lek koji obara krvni pritisak napravljen u formulaciji koju mogu da koriste mala deca.”

Da li naša deca piju mnogo lekova?

Lekovi su s vremenom postali komfor koji pruža moderno potrošačko društvo, pa roditelji od terapije očekuju mnogo više nego što ona realno može da pruži. Ovu činjenicu najbolje ilustruje podatak objavljen u britanskom časopisu Archives of Disease in Childhood, a reč je o tome da se najveći broj antibiotika u Srbiji propisuje deci s oboljenjima čiji su uzročnici virusne infekcije. Primera radi, tokom godine se u Srbiji propiše 1.500 recepata antibiotika na 1.000 dece, a u skandinavskim zemljama manje od 400. Budući da su njihovi klimatski uslovi mnogo suroviji od naših, bilo bi logičnije da je obrnuto, što ukazuje na to da je reč o nekim drugim faktorima.

PROČITAJTE I… Najčešće dečje zarazne bolesti- simptomi i lečenje

Koji su to faktori?
Posle nas najveću potrošnju antibiotika imaju Španija, Grčka i Italija. Očigledno, južne zemlje koriste mnogo više antibiotika nego severne. Ovako velike razlike u propisivanju lekova posledica su socijalnih i kulturnih razlika, različitih regulatornih mera i smernica za upotrebu antibiotika. Sedam godina sam živela u Rusiji, gde sam i studirala. Tamo je problem naterati pacijenta da uzme lek jer – budući da mnogo čitaju, znaju i za njegova toksična svojstva. Oni su, kao i Nemci, skloni lečenju homeopatijom, što, da se razumemo, daje rezultate samo kad nije reč o ozbiljnim oboljenjima. Ipak, u Nemačkoj, kao i u skandinavskm zemljama, pacijenti bezrezervno veruju lekaru.

Nažalost, kod nas je svakodnevna pojava da pacijent u ordinaciju ulazi s dijagnozom koju je sam postavio pomoću internet pretraživača i insistira na tome da mu lekar propiše određeni lek. Naši lekari trpe trostruki pritisakroditelja, farmaceutskih kuća, koje svake godine lansiraju nove i sve skuplje proizvode, i Fonda za zdravstveno osiguranje, koji pak insistira na restriktivnoj, pouzdanoj i pre svega jeftinoj terapiji, jer raspolaže ograničenim sredstvima. Upotreba lekova kod dece je suviše važna da bi se prepustila samo lekarima opšte prakse i državnim komisijama. Upravo zbog toga, farmakoterapijski protokoli predstavljaju najvažniju alatku prilikom izbora terapije kod pedijatrijskih pacijenata.

Da li cena leka ukazuje na njegov kvalitet?
Apsolutno ne. Stari, u praksi provereni, lekovi, naročito kod dece, neretko su mnogo bolji od onih novih.

Više saveta potražite u magazinu Mama&beba!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar