Početna Trudnoća Porođaj Sramota: Užas i strahote sa kojima se suočavaju porodilje u Srbiji

Sramota: Užas i strahote sa kojima se suočavaju porodilje u Srbiji

Stanovništo na planeti Zemlji iz godine u godinu sve je starije. Kao glavni razlog za smanjenje broja stanovnika često se navodi loša ekonomska situacija. Međutim, činjenica je da je Evropa jedna od najrazvijenijih regija na svetu, a pritom sa jednom od najnižih stopa nataliteta. To znači da se, osim socijalne situacije, može govoriti i o uticaju životnog stila.

Foto: Gulliver/Thinkstock
Foto: Gulliver/Thinkstock

U Srbiji se mnogo priča o beloj kugi i padu nataliteta. ali se na stranu gura činjenica da majke pred porođaj prestrašeno broje dane i čekaju trenutak kada će otići u porodilište. Pritom, njihov strah ne izaziva sam čin porođaja, nego i priče drugih majki o uslovima, hrani, higijeni i osoblju koje ih tamo čeka.

Jedna trudnica iz Pančeva poslala nam je njeno zastrašujuće iskustvo iz porodilišta, koje je želela da podeli sa drugim budućim majkama, kao i da skrene pažnju na neljudske uslove kojima su trudnice i buduće majke naše zemlje u porodilištima izložene.

Njeno pismo prenosimo vam u celosti:

– Kao neko ko bi trebalo da se porodi u narednih nekoliko meseci, moram da obavestim javnost o strahotama porodilišta u Pančevu, ginekološko-akušerskog odeljenja, kao i same ginekologije u dispanzeru gde se trudnoće vode.

Naime, pre desetak dana primljena sam na ginekološko odeljenje zbog rizične trudnoće gde sam neko vreme i zadržana. Hrana kao hrana, već prevaziđena tema – STRAVA I UŽAS! Pored kvaliteta i kvantiteta (jedno jaje, jedna viršla, jedan medić, jedno parče salame „podriguše“…) tu je i tajming podele obroka koji je prilagođen isključivo zdravstvenim radnicima uz totalno zanemarivanje potreba pacijentkinja: doručak u 8:30h (4 sata posle buđenja koje je u 4.30!), užina – 9:30h, ručak u 11:30h, užina – 13:00h, večera 16:00h, a vizita bude tek oko 19-22h, nije određeno kada, što znači da ostaje još i do šest sati bez ijednog obroka. Trudnice poput mene koje pate od jutarnjih mučnina imaju strašne nuspojave ako od samog jutra ne pojedu nešto, što je ovde moguće jedino ukoliko ste sami nabavili neke namirnice, a kao što vidite isto važi i za večeru.

PVC stolarija novijeg doba nije održavana, a veliki broj vrata već sada ne može da se zatvori, pa čak ni ona na toaletu. Na zidovima ima mnoštbvo buđi, a delovi zida se krune i otpadaju, direktno trudnicama iznad kreveta.

Što se tiče ginekoloških pregleda, tu postoji poseban užas sa kojim se sreću sve trudnice. Naime, briseve su oduvek uzimale babice u samom dispanzeru, međutim, nedavno je odlučeno da se brisevi sada vade u kiretarnici (za one koji ne znaju – to je ono jezivo mesto gde se obavljaju abortusi!). Pritom, trudnica mora sama, pored epruveta da obezbedi i spekulum.

Na stranu što je mešanje trudnica i kiretaža umna tortura, na stranu što je zgrada jeziva, na stranu što se prima ograničen broj pacijenata, na stranu što sami obezbeđujemo „alat“ ali osoba koja, (njene reči – „Ne zna ništa, samo uslužno obavlja uzorkovanje“) je vrhunac! Da nije stručna u svom poslu pokazuje i činjenica da sledeću trudnicu uvodi na pregled dok se prethodna još uvek nije spremila da izađe, kao i da je od pet žena koje je pregledala, kada sam i ja bila, čak četiri raskrvarila. Od tog dana, sve naredne briseve radila sam kod privatnih lekara iz straha od spontanog pobačaja koji bi ovakvim pregledom mogao da bude uzrokovan.

Pa ipak, tu se užas porodilišta u Pančevu na završava. Ono što me je podstaklo da napišem ovaj tekst jeste jedan sasvim običan dan kada je glavna sestra ušla u ordinaciju i rekla sledeće: “Imamo naređenje da momentalno stupa na snagu sledeća mera štednje – Ukidaju se sterilne rukavice za vršenje pregleda!“ Sestra je tada uzela kutiju sa sterilnim medicinskim rukavicama i doktoru predala pakovanje rukavica za jednokratnu upotrebu. Ukoliko niste upućeni, to su one rukavice koje stoje na pumpama za samostalno točenje goriva. One su tanje od najlon kese koju vam u prodavnici daju za hleb. Ove rukavice žene koriste za farbanje kose i obavezno, kada završe, shvate da su im ruke i nokti takođe zamazani farbom koja je probila kroz rukavicu.

Pitam se ko je mogao da odobri da se ove rukavice za jednokratku u potrebu koriste u ginekoligiji, kod pregleda trudnica, polnih i reproduktivnih organa, prilikom rođenja beba koje zavise od sterilnog okruženja da bi bezbedno bile donete na svet…

Pitam se da li iko shvata sve ove strahote i koliko problema sve nabrojano donosi ženama koje pokušavaju da rode zdravu i pravu decu u doba kada je sve teže izneti trudnoću?!

Za sam kraj, najbitnija stvar koju moram da napomenem jeste da su doktori, sestre i babice Pančevačkog dispanzera i Odeljenja ginekologije i akušerstva DIVNI (izuzimam tetu u kiretarnici koja obavlja uslužno uzorkovanje)! Oni su rofesionalni, pažljivi, predani poslu i pacijentkinjama, stručni i neverovatno se trude da svoj posao obave na najbolji mogući način. Međutim, i njih sve ovo pogađa i boli, a sa smanjenim platama plašim se da će početi da zaboravljaju zašto se u stvari bave poslom kojim se bave. A rade najvažniju stvar na svetu – pomažu svetu da bude bogatiji!

Apelujem na državu da pokaže malo zahvalnosti i da je tu za svoje najvernije radnike koji na svet donose nova ljudska bića u ovim neljudskim uslovima, i pomogne im da svoj posao obavljaju profesionalno, dostojanstveno i časno, na onaj način kako bi to i trebalo da bude.

Imate i vi neko upečatljivo, loše ili dobro, iskustvo u trudnoći, sa porođaja…?! Podelite ga sa nama putem komentara ili pošaljite vašu priču na mejl adresu naše redakcije www.lepotaizdravlje.rs@gmail.com, kako bismo je objavili (anonimno) i podelili sa drugim čitateljkama. 

7 KOMENTARI

  1. Tri puta sam se od 2011 porodila u Pancevu. doktori su divni,nezni i strpljivi kao i babice. uredno sam pregledana sterilnim rukavicama,za briseve jesam sama nosila epruvete,ali to nije kraj sveta. Zao mi je sto jedna Pancevka tako pise,a jos zalije ako je tako prosla. Ja licno nista od toga nisam dozivela pre manje od godine (13.7.2014) je bio porodjaj

  2. U potpunosti se slazem sto se tice uzimanja briseva. Porodila sam se pre manje od godinu dana. Kad je trebao da se uzme neki bris, isla sam u dispanzer. Naravno, bris je uzimala neka medicinska sestra. Prvi put sam prokrvarila, bila je malo gruba. Kad sam drugi put otisla, ljubazno sam joj rekla “Da li mozete da budete malo nezniji? Molim vas… Prosli put sam prokrvarila “. Znate sta mi je rekla? ” To je tvoj problem, a ne moj “. Rado bih napisala njeno ime, ali ne znam kako se zove.

  3. Rekla bih mala doza preterivanja.Ja sam se dva puta porodila u Sabackoj bolnici.Prvi put je to bio pakao od ustanove dok sam drugi put bila odusevljena kako su uspeli da renoviraju odeljenje,bas kako treba da izgleda jedno odeljenje.Medjutim tada sam bila razocarana bahatoscu samih porodilja koje su unistavale mnogo sto sta.Primer je bacanje ulozaka u wc solju ili vrsenje nuzde u skoljku bidea.Da ne pominjem razvaljivanje ormarica i slicno.Sto se tice osoblja nisu oni takvi zbog malih plata vec drage moje naviknute su na darivanje sto vecina radi.Ja sam bila prisutna sceni kada je babica pokazala dete ocu od kog nije dobila poklon.Jadan on sta mu je sve rekla.Ja iz principa nisam nikome nista dala,jer oni primaju platu za to sto rade.

  4. Komentar:
    Baš naprotiv, treba svaka od nas koja je imala biko kakav problem od strane ginekologa, ili drugog osoblja, ili neažurnost, odnosno zapostavljanje pravilnog i bezbednog održavanja trudnoće, jer je to svakako nešto do čega je nama svima najviše stalo…..svaka od nas bi trebalo da kaže sve i da ide što dalje sa tim, jer su određene stvari sramota…… Naravno ima tu majki koje su prošle lepo i dobro, ali ne trebaju osporavati mišljenje loših iskustava jer će to možda sutra pomoći njihovoj deci!
    Sigurno da je bitnije od mnogih stvari koje se u medijima provlače od kanala do kanala i iz sata u sat!

  5. Komentar: Poštujem one koje dobro prođu, i to je divno, svaka bi volela tako, ali šta je sa onom koja nema laku trudnoću, da li neko ima pravo da odluči za život njenog deteta…… naravno da nema…
    Malo je dobrih lekara u dobrim ljudima…moja priča nije za ovu temu….Ovde, ovoj državi je potrebna velika borba za solidna porodilišta i adekvatnu brigu o trudnicama, njihovim plodovima i istoj toj deci koja se rađaju.
    I Višegradska i Narodni front i Dragiše Mišović, sve je to isto, i sa vezom i bez veze…. jer malo je onih koji žele da se potrude da još nekom bude dobro, da se još neko smeje, ne žele oni ni zlo, nego ih jednostavno nije briga, to je za njih posao ka i svaki drugi (osoblje u ginekologijama i porodilištima). Treba da se piše i priča o tome, jer to treba da bude sve bolje i bolje, jer se tu rađaju naša deca, ljudi budućnosti, a sutra će i oni postati roditelji, naše ćerke i sinovi, to je ono šta je svima nama najvažnije, naša deca i njihovo zdravlje. Treba mnogo da se ptiča o tome i da se diže glas, jer to je sramota!

  6. U Aleksinackom porodilistu nisu nista bolji uslovi. Ima dobrog osoblja ali vecina su drski i bezobrazni. Tu tetkice misle da su medicinske sestre, medicinske sestre da su doktori a doktori da su bogovi(svaka cast izuzecima koji su retki). Za pojedine cak pricaju da koliko im se plati toliko i sviraju. Trudnice koje su na odrzavanju dele sobe i toalete sa ostalim zenama koje su od necega bolesne ili imaju druge probleme. A sama cinjenica da je u tom porodilistu za samo pola godine umrlo nekoliko beba na porodjaju i to uglavnom krivicom lekara koji imaju i privatne ordinacije i ucenjuju porodilje da kod njih odlaze privatno… Tako da nazalost u ovom porodilistu se poradjaju samo zene koje bi mogle i same kuci, ostale stradaju i psihijcki i fizicki. Kao prvorotka sam izgubila bebu u tom porodilistu i to nakon 15 dana boravka u “sigurnim” rukama i posle 26 indukcije i 48 sati bez hrane i vode. Pokusali su na silu da me porode sa bebom preko 4 kg i 57cm duzine. Imala sam 19 konca spolja i 7 unutra. Tako da su traume neopisive. Na zalost dobri lekari koji tamo rade ne mogu da dodju do izraaja, jer su jos mladi, a ovi stariji su pravi HOROR.

  7. Sta da vam kazem ja bas i nisam lepo prosla u pancevo kada sam imala pobačaj umirala sam od bolova a oni idiotski doktori i sestre su mi govorili nije to nista niko me nije pogledao sve dok nismo nasli vezu i tada su me “sredili” preko one stvari.zato sam se posle kada sam ponovo ostala trudna porodila u smederevu sve pohvale i za babice i za doktore predivni ljudi tamo rade.a sto se tice pancevackih doktora u opste nisam jos srela ni jednog dobrog a bila sam na vise odeljenja ne samo na ginekoloskom.na orl mi je horurg rekao ne treba ti knjizica za operaciju nadji mene a sta mi treb pitam se ma mrtva samo tamo jadni oni koji su primorani.

Ostavi komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here