MMR VAKCINA istine i zablude

MMR VAKCINA istine i zablude

SHARE

ThinkstockPhotos 667895140 MMR VAKCINA  istine i zablude

Da li se i vi plašite da vakcinišete svoje dete? Strahujete od autizma, a zbunjuju vas oprečne tvrdnje koje čitate u novinama i na društvenim mrežama… Sve vaše nedoumice u vezi s vakcinacijom i njenim komplikacijama rešava doc. dr Mioljub Ristić, epidemiolog

MMR vakcina je za kratko vreme postala jedan od najvećih roditeljskih strahova. Briga da li će dete nakon nje postati autistično do te mere se raširila među roditeljima da je procenat vakcinisane dece u 2016. godini bio na minimumu 81 odsto, što je nedovoljno za kolektivni imunitet.

Ovome je u najvećoj meri doprineo antivakcinalni pokret, koji društvene mreže koristi za objavljivanje brojnih navodno stručnih radova u kojima se MMR vakcina dovodi u direktnu vezu s autizmom. Tu su i ispovesti roditelja, koji se kunu da im se dete promenilo nakon što je dobilo vakcinu, ali i brojne oprečne tvrdnje. Najviše joj se spori ”sumnjivi sastav i poreklo”, kao i ”sadržaj žive”. Sve ovo unelo je haos među roditelje, koji pritisnuti panikom i željom da sačuvaju svog mališana, izbegavaju, ili bar odlažu vakcinu dok dete ne progovori, ne prohoda…

MMR panika

U nedostatku čvrstih naučnih dokaza o pravim uzrocima pojave sve većeg broja autistične dece u svetu, a i zbog činjenice da se autizam najčešće klinički ispoljava i prepoznaje u drugoj godini života, odnosno u uzrastu deteta u kome je predviđena aplikacija MMR vakcine, često se ove dve stvari dovode u lažnu uzročno-posledičnu vezu. Nakon sveobuhvatnih ispitivanja na više miliona dece iz različitih delova sveta, primenom naučnog metoda, a ne puke deskripcije (”čula sam”, ”video sam”, ”pričao mi je” itd.), definitivno je odbačena mogućnost veze između MMR vakcine i autizma.

Ranije optuživan tiomersal (derivat etil-žive koji se nakon vakcinacije ne zadržava u organizmu već se iz njega kompletno izbacuje putem stolice) takođe nema veze s češćom pojavom autizma kod vakcinisanih. U prilog poslednjem navodu ide i podatak da je stopa autizma kod dece u Sjedinjenim Američkim Državama porasla nakon što je tiomersal, pod pritiskom javnosti, izbačen iz svih vakcina predviđenih za davanje u dečjem uzrastu.

MMR i autizam

Rezultati obimnih istraživanja, kojka su obuhvatila oko 15 miliona dece, nedvosmisleno pokazuju da ne postoji povezanost između davanja MMR vakcine i pojave autizma, astme, leukemije, dijabetesa tipa 1, Kronove bolesti ili demijelinizirajućih oboljenja. I bez ovih podataka, jasno je da se ne može govoriti o tome da vakcine izazivaju npr. djabetes, kada znamo da je ova bolest postojala i mnogo ranije nego što su vakcine otkrivene.

Isto tako, ne može se tvrditi da MMR izaziva autizam, ako se zna da je ovo oboljenje pet puta češće kod dečaka nego kod devojčica (a vakcinacija MMR se podjednako sprovodi kod oba pola). Iako još uvek nedovoljno dokazani, rezultati većine dosad objavljenih istraživanja ukazuju na to da uzroci autizma leže u poremećajima na nivou 200-400 različitih genskih lokusa, da su okidači za ove mutacije verovatno poreklom iz sredine (okruženja) deteta, a deluju na plod u prvim fazama njegovog razvoja (u obzir dolaze sredstva protiv insekata i korova, lekovi čija struktura liči na polne hormone, olovo, težak porođaj bez kiseonika).

Reakcije koje se mogu očekivati

Nijedna vakcina, kao uostalom nijedan lek, nisu sto posto bezbedni. Međutim, rizici od reakcija koje bi ugrozile život primaoca mere se u odnosu na milion vakcinisanih, a na našoj teritoriji to bi za MMR vakcinu značilo da se jave jednom u 60 godina. Rizik od umiranja od malih boginja tokom epidemija je 1.000 puta veći, pogotovo što su epidemije malih boginja česte i danas u našem neposrednom okruženju (Rumunija, Mađarska, Bugarska). Kao i kod većine drugih vakcina, reakcije nakon MMR vakcine najčešće su lokalnog tipa (crvenilo, otok, bol na mestu aplikacije), retko povišena telesna temperatura, a izuzetno retko i anafilaktička reakcija.

Bar da je Torlak

Bilo bi dobro da naš ”Torlak” raspolaže kapacitetima koji bi zadovoljavali zahteve svetskih standarda u proizvodnji savremenih vakcina. Dotada, vakcine se nabavljaju od onih koji mogu da ih proizvedu, efikasno ih ispitaju pre davanja i kao bezbedne za upotrebu distribuiraju ka krajnjim korisnicima. Ne mislim da bi strah bio manji kada bi ”Torlak” proizvodio sve vakcine, zato što i u vreme kad smo prema tada važećem zakonu davali ”Torlakove” DTP vakcine, veliki broj roditelja u privatnim apotekama kupovao je uvozne ”Pentaksim” vakcine.

Sada, kada više ne koristimo DTP vakcinu, nego te iste uvozne ”Pentaksim” vakcine, neki roditelji apeluju da bi vakcine trebalo da proizvodi ”Torlak”. Jasno je da postojanje ili nepostojanje domaćih vakcina ne doprinosi većem odzivu na vakcinaciju. Najznačajniji razlog zbog kog i danas imamo epidemije morbila širom Evrope jeste upravo strah roditelja od razvoja autizma kod njihove dece.

Najveću zaslugu u formiranju negativnog stava roditelja prema vakcinaciji nosi antivakcinalni pokret, koji u svetu postoji već dva veka, a na našim prostorima osnažen je nakon pandemije gripa 2009. Zbog senzacionalističkih antivakcinalnih poruka koje se plasiraju (a koje ne moraju biti u vezi s istinom) u trci za što većim tiražima i gledanošću, određeni mediji im poklanjaju sve veći prostor. Osnovno oružje ovog pokreta je članak koji je razvijeni svet pak odavno odbacio kao bezvredan, jer je plagijat. Autoru ovog rada oduzeta je licenca za obavljanje lekarske prakse u Engleskoj.

Čekam da progovori

Od izuzetnog značaja jeste da se vakcinacija MMR vakcinom sprovede u uzrastu od 12. do 15. meseca, jer je dokazano da je imunološki odgovor deteta na prvu dozu MMR vakcine najbolji u ovom uzrastu, ali su i neželjene reakcije, koje smo pomenuli, tada ređe nego ako se vakcinacija odloži za kasnije. Pošto MMR vakcina nema nikakve veze s autizmom ili bilo kojim drugim oboljenjem, odlaganje vakcinacije do vremena dok dete ne uspostavi verbalnu komunikaciju (da kaže ”mama”, ”tata”, ”navede zadate pojmove”, formira prosto proširenu rečenicu itd.) ili ovlada određenim motoričkim veštinama, nema stručnog opravdanja.

Rizik nevakcinisanja

Ne postoji efikasniji vid prevencije od bolesti od vakcinacije deteta. Ulaganje napora da se deca zdravo hrane, da budu fizički aktivna ili da se bave sportom, svakako doprinose jačanju odbrambenih snaga organizma deteta, ali je njihov doprinos u zaštiti od zarazanih bolesti mnogo manje nego kad je o vakcinama reč! Zahvaljujući vakcinaciji, iskorenjene su velike boginje i poliomijelitis tipa 2. Opasno je povoditi se preporukama raznoraznih ”stručnjaka” iz ove oblasti, te se deliti na one koji su ”za” ili ”protiv” vakcine.

Većina zaraznih oboljenja prolazi bez posledica. Međutim, niko ne može da pretpostavi koje dete će biti u onoj manjini, odnosno u grupi onih koje će neka zarazna bolest odneti, iako je prethodno bilo potpuno zdravo (ali nevakcinisano). Velika je odgovornost preuzeti takvu vrstu rizika na sebe i nevakcinisati dete! U epidemiji morbila u Rumuniji (članica Evropske unije više od 10 godina,) za samo godinu i po dana obolelo je oko 8.500 uglavnom nevakcinisanih osoba, od kojih je svako 250. obolelo dete umrlo. Većina umrle dece u Rumuniji prethodno je bila zdrava, ali nevakcinisana!

Ko ne sme da je primi

Nijedno dete koje ima neku akutnu bolest, febrilno stanje, anafilaksiju na neku od komponenti vakcine, ne može dobiti nijednu vakcinu, pa ni MMR. Ukoliko je dete posle prve doze MMR vakcine imalo težu neželjenu reakciju, davanje druge doze vakcine (u sedmoj godini) razmatra se i/ili daje se uz oprez. Međutim, osim anafilaksije, u prve dve navedene kontraindikacije dete bi trebalo vakcinisati odmah po ozdravljenju. Pošto je MMR vakcina živa vakcina, deca koja imaju neko od prolaznih ili trajnih imunodeficijentnih stanja, takođe ne mogu biti vakcinisana ovom vakcinom.

Analize krvi, urina, stolice

Roditeljima se ne savetuje da samostalno procenjuju je li njihovo dete ”dovoljno zdravo” da bude vakcinisano, to utvrđuje pedijatar pregledom, a pogotovo je ekonomski nesplativo, a i stručno neopravdano, pre vakcinacije sprovoditi bilo kakva skrining testiranja zdravlja deteta – laboratorijskim ispitivanjem njegovog biološkog materijala (krv, urin, stolica).

Foto: Guliver/Thinkstock

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar