Zdravlje dece: Kada krajnici postanu smetnja

Zdravlje dece: Kada krajnici postanu smetnja

SHARE

Krajnike ne treba olako operisati, ali isto tako ne treba ih ni čuvati po svaku cenu, kaže naš stručni saradnik. Praćenje indikacija bitno je za donošenje odluke u najboljem interesu deteta.

Foto: Gulliver/Thinkstock
Foto: Gulliver/Thinkstock

Jedan od najčešćih razloga poseta dečjem otorinolaringologu, kako kod nas tako i u svetu, i dalje su problemi s krajnicima. Ove smetnje mogu biti vezane za poteškoće sa takozvanim trećim krajnikom ili adenoidom, što je uglavnom slučaj kod mlađe dece do treće godine ili za problem sa sva tri krajnika, gde dominiraju tegobe od palatinalnih tonzila, odnosno nepčanih krajnika.

Razlozi za operaciju trećeg krajnika

– Tegobe koje stvara uvećani treći krajnik uglavnom su izražene kao hronično otežano disanje na nos, često i produženo slinavljenje i prehlade, ali takođe i za česte akutne upale srednjeg uva ili stanje koje se naziva hronični sekretorni odnosno mukozni otitis – kaže naš sagovornik prim. dr Vladan Šubarević, specijalista otorinolaringologije Opšte bolnice MediGroup.

– To su ujedno i najčešći i najvažniji razlozi za savet da se operiše treći krajnik. Kod navedenog sekrtetornog otitisa uz operaciju trećeg krajnika veoma često se izvodi i ugradnja ventilacionih cevčica, metoda koja je pokazala izvanredne rezultate, kako u lečenju, tako i u prevenciji komplikacija oboljenja srednjeg uva – dodaje naš sagovornik.

Razlozi za operaciju nepčanih krajnika
Kako objašnjava prim. dr Šubarević, kod nepčanih krajnika (palatinalne tonzile) postoje dva velika razloga za moguć operativni zahvat. Prvi je kod dece koja imaju česte bakterijske upale krajnika, uglavnom izazvane piogenim streptokokom.
– Ovo oboljenje je u akutnoj fazi praćeno visokom temperaturom, bolovima u ždrelu, otežanim gutanjem, malaksalošću, gubitkom apetita, ponekad i stomačnim tegobama. U lokalnom nalazu se vide uvećane, crvene tonzile sa ili bez gnojnih naslaga po površini. Ukoliko dete ima godišnje više od četiri do pet ovakvih infekcija, postavlja se indikacija za operativno lečenje – ističe naš sagovornik. Drugi veliki razlog za operaciju krajnika jeste otežano disanje.

PROČITAJTE I… Krajnici… Šta kada “ne rade” kako treba

– Neka deca imaju ogromne krajnike koji ozbiljno komplikuju disanje tokom celog dana, a noću znaju da dovedu i do kratkotrajnih prekida disanja. Imajući u vidu da ovakvo stanje ozbiljno remeti kvalitet života, a ukoliko dugo traje može značajno da utiče na rast i razvoj deteta, operativni zahvat je jedino rešenje. Nekada ova dva razloga idu zajedno i neka deca imaju oba problema, ali su često odvojeni, te se indikacije postavljaju pojedničano – kaže prim. dr Vladan Šubarević.

Decu koja imaju navedene probleme najpre prate i leče njihovi pedijatri, pa se tek onda upućuju otorinolaringologu, koji će na osnovu anamneze, kliničke slike i mogućih dopunskih ispitivanja, deneti odluku o daljem lečenju i mogućim operativnim zahvatima. Ta odluka je individualna za svako dete i podrazumeva sumiranje svih podataka u vezi s tegobama i oboljenjima i nakon toga donešenja odluke u najboljem interesu deteta.

Kada je najbolje operisati krajnike?

Što se tiče uzrasta kada se ove intervencije izvode, on nije precizno definisan, ali se može reći da je to negde od druge do treće godine. Operacija nepčanih krajnika retko se obavlja pre treće godine, ali ukoliko su tegobe sa opstrukcijom disanja izuzetno teške (sleep apnea sindrom – kratkotrajni prekidi disanja tokom spavanja), može da se radi i ranije.
– Mora se naglasiti da se težina deteta u današnje vreme ne sme pojaviti kao prepreka za izvođenje hirurške intervencije – kaže naš sagovornik.

Kako se obavlja ovaj zahvat?
Prema rečima prim dr Vladana Šubarevića, u današnje vreme obaveza je da se moguća trauma kod deteta smanji na najmanju meru. Deca se u bolnicu obavezno primaju u pratnji majke, a poželjno je da okruženje u bolnici bude oplemenjeno i ugodno i da što više podseća na vrtić, a što manje na bolnicu.
– Operativni zahvat se obavezno izvodi u opštoj endotrahealnoj anesteziji pomoću modernih tehnologija kao što su argon-plazma, koblator ili ultrazvučni nož. Sve ove metode su znatno smanjile krvarenje tokom operacije krajnika, kao i brži i manje bolan postoperativni tok. Kontrola bola nakon operacije krajnika jedna je od najvažnijih stvari i ona mora biti individualna, jer deca različito reaguju i njihov stepen tolerancije na bol se razlikuje do deteta do deteta. Dva sata nakon operacija savetuje se da dete počne da pije, dok u toku dana jede sladolede i pudinge. Narednih dana ishrana je malo mekša i lakša, ali se relativno brzo vraćaju potpuno normalnoj hrani. Oporavak kod operacije trećeg krajnika u suštini ne postoji i deca se već sutra mogu vratiti svakodnevnim aktivnostima, dok kod operacije krajnika puni oporavak traje dve nedelje i za to vreme se ne savetuje da idu u kolektiv – ističe ovaj lekar.

Od operacije trećeg krajnika deca ne ostaju da spavaju u bolnici i isto popodne idu kući, dok se kod operacije krajnika u bolnici ostane 24 sata, za razliku od nekih prošlih vremena kada su deca danima boravila u bolnici zbog ovih operacija.

Šta odlučiti, operisati ili ne?
Kada je reč o strahu i dilemi da li operisati krajnike, stav je prilično jasan.
– Krajnike ne treba olako operisati, ali isto tako ne treba ih ni čuvati po svaku cenu. Potrebno je da se poštuju indikacije i, ukoliko se tako radi, operativni zahvat će svakako rešiti probleme i dece i roditelja. Nikako se ne treba bojati čestog verovanja da će nakon operacije biti „otvorena“ pluća i da će doći do čestih pulmoloških problema. Krajnici nisu nikakva fizička brana ka plućima, a njihov nedostatak organizam brzo prepoznaje i imunološki odgovor se brzo normalizuje, te dete neće imati nikakvih novih problema sa zdravljem – kaže prim. dr Šubarević.

Više saveta potražite u magazinu Mama&beba!

Pratite nas i na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mamaibebacom/

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar