Razvoj govora kod deteta

Razvoj govora kod deteta

SHARE

Nova istraživanja pokazala su da bebironi usvajaju veštine verbalne komunikacije mnogo pre nego što progovore. Evo kako da im pomognete u tom procesu…

ThinkstockPhotos 475155118 490x327 Razvoj govora kod deteta

Rezultati istraživanja na univerzitetu u Vašingtonu potvrdili su dosadašnje pretpostavke: bebin mozak procesuira i vežba govor mesecima pre izgovorene prve reči. Tim neurologa pratio je aktivnost mozga sedmomesečne, jedanaestomesečne i jednogodišnje dece dok su slušala snimljen govor na maternjem i stranom jeziku. Studija je pokazala da se na taj način aktivira deo bebinog mozga zadužen za govor.

Ovo je vrlo značajno otkriće jer pokazuje da se mozak dece tog uzrasta već priprema za glavni korak u razvoju govora. Možda vaša beba deluje kao da nije zainteresovana za ono što joj govorite, ali zapravo i te kako sluša vaše reči i u sebi sprema odgovor koji će vam dati u budućnosti.

Kod mališana koje su slušali snimljen govor, eksperti su uočili aktivnost u auditornom delu mozga koji procesuira zvuk. Kod mlađih beba, nivo aktivnosti bio je isti prilikom slušanja priče na maternjem i stranom jeziku, što upućuje na zaključak da njihov mozak ne poznaje razliku između jezika, već se samo fokusira na govor.

Do prve godine života, mehanizam prerade zvuka se menja. Bebe iz ove starosne kategorije pokazale su pojačanu motoričku aktivnost kad su čule strani jezik. Naučnici to objašnjavaju činjenicom da je mališanima potrebno više vremena da savladaju izgovor. Ipak, auditorna oblast bila je najaktivnija kad su bebe slušale maternji jezik, što znači da su razumele deo onoga što im je rečeno.
Sve ovo upućuje na činjenicu da je izuzetno važno da pričate svojim mališanima čak i kad su suviše mali, kako bi reagovali na ono što čuju. Evo kako možete da pospešite razvoj govornih sposobnosti kod beba.

Pričajte…
Iako način na koji se roditelji obraćaju bebama ponekad deluje smešno, to je od neprocenjivog značaja za razvoj govora. Dugi samoglasnici, povišeni glasovi i naglašena mimika, koje majke prirodno koriste dok pričaju svojoj bebi, pružaju savršen model za budući govor. Ovaj tip ”pevajućeg” govora, koji se obično upotrebljava prilikom obraćanja bebama i maloj deci, naučnici nazivaju ”infant directed speech” (IDS), koji ne treba brkati s upotrebom izmišljenih reči i imitiranjem zvukova koje ispušta beba. Karakteristike IDS-a jesu širok raspon frekvencija u glasu, pauze između reči i jednostavne rečenice. Sve to olakšava bebi da prepozna reči i nauči da ih izgovara.
Istraživanja su takođe pokazala da bebe s kojima roditelji pričaju na ovakav način više guču, a u kasnijem uzrastu imaju bogatiji vokabular.

Čitajte…
Iako vam se ponekad čini da vas bebica uopšte ne sluša dok joj čitate knjigu i da od toga nema mnogo koristi, istraživanja pokazuju da je ovo izuzetno važan korak u razvoju govora. Osim što je odličan način da mališan čuje nove reči (koje inače ne biste iskoristili u svakodnevnoj komunikaciji), ritam i prepoznatljivost istih fraza u omiljenim knjigama pomoći će mališanu da shvati vezu između reči i predmeta. Osim toga, ovako se pomaže deci da u najranijem uzrastu nauče kako da drže i prelistavaju knjige – što je nezamenljiva osnova za sticanje navike čitanja.

Pevajte…
Pevanje dečjih pesmica je oblik ponašanja koji većina roditelja prirodno usvaja, iako ne može racionalno da objasni zbog čega je to tako. No, iskustvo pokazuje da pevušenje veselih stihova pomaže mališanima da nauče da govore. Ritmika im olakšava vežbanje osnovne fonološke veštine prepoznavanja. Ako pitate starije dete da li se reči ”patka” i ”slatka” rimuju, ili tražite od njega da smisli reč koja se rimuje s rečju ”more”, stimulisaćete ga da razmišlja o glasovima u jeziku. Veština fonetskog prepoznavanja pomaže mališanima da izgrade vokabular, što je od velike važnosti za pismenost kasnije u životu.
Rimovanje je u tesnoj vezi s veštinom pisanja, a dečje pesmice mogu da budu sjajan osnov za njen razvoj. Dakle, počnite što pre da pevate svojoj bebi!

Isključite TV
Glasovi koji dopiru iz televizora mogu da uspore, ili čak da zaustave, razvoj govornih sposobnosti deteta. Inače, naučno je utvrđeno da su zvuci koji dopiru iz pozadine jedan od faktora koji se vezuje za skraćivanje konverzacije između roditelja i dece, pojednostavljivanje komunikacije i skraćenje vremena za igru. Ako ste redovan slušalac radijskih emisija, nemojte da brinete zbog toga. Utvrđeno je da zvuci radija ne utiču na verbalnu komunikaciju između roditelja i dece na tako negativan način kao televizijski program.

Pitajte dete za mišljenje
Kada razgovarate sa svojom bebom, ostavite joj malo vremena da vam ”odgovori”. Tako ćete je podučiti ritmu razgovora i motivisaćete je da učestvuje u njemu. Čak i pre nego što progovori, dete ima mnogo toga da kaže, ali na svoj način – osmesima, gukanjem i drugim zvucima koje ispušta, a čije ćete značenje s vremenom naučiti da tumačite. Trudite se da uvek odgovorite na bebine pokušaje razgovora s vama.
Za stimulaciju dvosmerne komunikacije pre nego što mališan progovori, igrajte ovu igru: nežno podignite bebine ručice iznad njene glave i pitajte je ”koliko je velika moja Maša”. Potom veselo uzviknite ”mnogooo”. Nakon toga najavite šta ćete uraditi uz reči: ”A sad…” i poljubite bebu u stomačić ili obraz. Nakon nekoliko ponavljanja, čak i veoma mala beba će sama spontano podići ručice i tako tražiti od vas da nastavite igru, što će biti veliki korak u ostvarivanju pre-verbalne komunikacije.

Eksperimentišite sa znacima
Beba vrlo rano počinje da komunicira s vama, a budući da ne može da priča, koristi određene znakove. Mnogi roditelji tvrde da ovaj oblik znakovnog jezika, koji oni razumeju, umanjuje frustraciju kod beba, jer mogu da se izraze i pre savladavanja govora. Gestikulacija neće usporiti razvoj govora kod dece, ali samo ako se primenjuje zajedno s pričanjem (obavezno rečima objašnjavajte ono što pokazujete).

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar