Emocionalna inteligencija: Kako razviti empatiju kod dece?

Emocionalna inteligencija: Kako razviti empatiju kod dece?

SHARE

Naučna istraživanja pokazuju da je sposobnost prepoznavanja tuđih emocija jedan od ključnih faktiora za uspeh u životu. Vrhunski stručnjaci savetuju vas na koji nčain da podstaknete emocionalnu inteligenciju svog mališana

470406795 490x327 Emocionalna inteligencija: Kako razviti empatiju kod dece?

Iako je emocionalna inteligencija (EQ) odavno poznat (i priznat) naučni termin, tek je istoimeni bestseler američkog psihologa Danijela Golemana upoznao širu javnost sa činjenicom da visok IQ (kvocint koji pokazuje stepen “obične” inteligencije) nije glavni preduslov za napredak i sreću, kako u karijeri tako u partnerskim i socijalnim odnosima Nepobitno je utvrđeno da je EQ, odnosno empatija, što se definiše kao sposobnost prepoznavanja emocija drugih ljudi, te reagovanje i ponašanje u skladu sa njima – ključni faktor za uspešan život. Uprkos tome što je emocionalna inteligencija najvećim delom urođena, dobra vest je to da postoje vrlo jednostavne metode kojima se ona može razviti i unaprediti čak i u odrasloj dobi, mada je, naravno, najbolje da se taj proces započne u najranijem uzrastu.

Od roditelja mnogo zavisi

“To je onaj duboki, iskreni osećaj, prefinjena emocija koja nam omogućava da razumemo tuđa osećanja i da na njih odgovorimo na pravi način. Jednostavnije rečeno, empatija je sposobnost da sami sebe postavimo u nečiju situaciju, da primetimo emocije drugih i da nas to dotiče. Ovo je ključna komponenta nečeg što se zove prosocijalno ponašanje, čiji je rezultat formiranje uzajamno korisnih veza, kao i visoka svest o drugima a ne samo o sebi. Empatična deca imaju bolju šanse da kasnije razviju dobre partnerske odnose, da napreduju u karijeri i da ostvare iskrena, duboka prijateljstva”, objašnjava poznata engleska psihološkinja dr Kara Bleki i ističe da proces prepoznavanja emocija započinje od rođenja, a od roditelja umnogome zavisi koliki će stepen empatije dostići njihov mališan čak i ako mu to nije urođena osobina.

Novorođenče

Empatija počinje da se razvija čim se dete rodi jer je saosećanje u osnovi ljudske prirode i zato tako često vidimo kako beba plače kada čuje da to čine bebe u okruženju.
Zahvaljujući poverenju i povezanosti koji nastaju ukoliko roditelji dosledno, brzo i sa ljubavlju odgovaraju na potrebe deteta, empatija se produbljuje i beba će se u svom malom svetu osećati prihvaćeno i shvaćeno. Morate znati da od toga kako ćete tretirati njene emocije, pre svega negativne kao što su neraspoloženje, strah ili nervoza, zavisi kako će usvajati “lekcije iz empatije”.

Od 8-12 meseci:

U ovom uzrastu beba počinje da razlikuje emocije, recimo, shvata da je bes sasvim drugačiji osećaj od radosti. Mališani u ovom periodu takođe razumeju da su posebne osobe, nezavisne od svojih roditelja, što je ključna prekretnica u interpretiranju tuđih emocija.

Od 12-18 meseci:

Oko prvog rođendana, možda ćete primetiti da beba, pre nego što nešto uradi, prvo pogleda u vas tražeći odobrenje. To je takozvano socijalno referenciranje, kada deca od mame i tate traže da im potvrde da li je nesto sigurno ili nije. Istovremeno mališan saznaje da izraz vašeg lica prikazuje različite emocije. Sa godinu i po dana vaša beba će shvatati da ostali ljudi imaju drugačija osećanja od njenih, što je, zapravo osnova buduće empatije.

Dve godine
Studije pokazuju da oko druge godine starosti deca počinju da pokazuju istinsku empatiju, razumejući kako se drugi osećaju čak i kada ne gaje slične emocije. Primetićete da vaše dete pokušava da teši svoje drugove (ili čak vas , ako vidi da ste nerasploženi) tako to ih tapše po ramenu ili grli. U ovom uzrastu od velike pomoći mogu da budu i kućni ljubimci zahvaljujući kojima deca osećaju veću empatiju. Mališane interesuje kako se osećaju njihovi mali životinjski prijatelji, a učeći da prepoznaju osećaje drugih, kao odrasle osobe znaće aktivno da se angažuju u porodici i društvu.

KAKO DA SE POSTAVITE

Ponašanje roditelja za dete predstavlja model, što se odnosi i na empatiju i brižnost. Postoji mnogo načina kojima možete usmeriti dete da razvije saosećajnost. Evo nekoliko preporuka dr Kare Bleki:

*Čak i pre nego sto počne da govori, možete svoje dete učiti empatiji tako što ćete imitirati izraze njegovog lica. Osećaće se shvaćeno ako napravite tužno
lice kada se povredi, ili podignete obrve i nasmešite se kad je srećno. Ne zaboravite da promenite ton, jer će i to preneti vašu empatiju. Na primer, nežno mu recite: “Da li te plaši onaj pas? Dobar je, ali previše glasno laje pa izgleda strašno. Držaću te dok ne prođe”

*Nemojte dozvoliti da se vase dete oseća loše zbog svojih emocija. Čak i naoko bezazlena konstatacija: “Nemoj biti glup, to je samo pas!” govori vašem mališanu da njegove emocije nisu prihvatljive.

*Dajte imena emocijama. Opisujte svoja i tuđa osećanja. “Tvoj drugar je tužan jer si mu uzeo autić. Molim te, vrati mu igračku, a ti možeš da se igraš drugim automobilčićem”.
Imenovanje emocije pomaže vašem detetu da shvati koliko je širok spektar osećanja i kako se ona nazivaju.

*Suočite ponekad svog mališana s teškim emocijama: kada je tužan, besan ili razočaran, naravno da želite da ga zaštitite od bola i patnje. Međutim, morate imati na umu da su ova osećanja deo života s kojim će dete kad-tad morati da se susretne. Štaviše, to nekada treba i naglasiti: “Mnogo si besan jer sam ti isključila televizor. Razumem, voliš da gledaš crtaće i u redu je biti ljut. Kada više ne budeš besan, možes da mi pomognes da napravim sendviče ili da se igraš u kuhinji dok seckam salamu.” Ovakav pristup podstaknuće dete da saoseća sa drugima kada su neraspoloženi.

*Pokazujte empatiju: budite dobar uzor jer to najbolji način učenja empatije. Kada vaše dete vidi kako reagujete na emocije koje ispoljava on ili neko drugi , naučiće šta je prava empatija.

*Dok se igrate ili čitate, razgovarajte sa detetom o tome kako se osećaju likovi iz bajki, ili se igrajte pozorišta – glumite različite emocije i reakcije na njih.

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar