Od 1. do 3. godine života – 9 grešaka koje najčešće...

Od 1. do 3. godine života – 9 grešaka koje najčešće pravite

SHARE

Poslušajte savete stručnjaka i izbegnite najčešće zamke u koje upadaju novopečene mame kad je o ishrani bebirona reč

01 shutterstock 228370117 490x327 Od 1. do 3. godine života   9 grešaka koje  najčešće pravite

Za svaku majku najveća je frustracija kad njen mališan odbija da pojede brižno pripremljen i hranjiv obrok. Pažljivo ste izabrali namirnice, uložili trud u pripremu obroka i silno želite da zdravom ishranom obezbedite napredovanje svog mališana, a čvrsto stisnuta ustašca i okretanje glave na stranu sve je što dobijate zauzvrat. Iako znate da deca u ovom uzrastu često postaju izbirljiva i nepredvidljiva kad je o hrani reč, to ne može da vas uteši niti smiri. Pitate se šta biste još mogli da preduzmete. Imajte na umu, šta god da činite da biste privoleli dete da pojede obrok (ili bar jedan njegov deo), pokušajte da izbegnete sledeće greške:

1. PRIMORAVANJE NA JELO
* Zašto to nije dobro? Insistiranje na tome da se pojede baš svaki zalogaj, nakon što mališan počne da odbija hranu, sasvim je prirodna reakcija majki. Ipak, takav metod nije dobra ideja. Vršenje pritiska na dete da pojede ono što mu je posluženo obično izaziva bumerang efekat, čiju cenu ćete vi na kraju platiti. Dete može da počne da povezuje hranu i obroke s nečim neprijatnim – anksioznošću i svađom, što definitivno može da izazove njegovo stalno odbijanje da jede.
* Rešenje: Za početak, duboko udahnite i suzdržite se od bilo kakve reakcije. Vaš mališan verovatno iskazuje prve znake samostalnosti, koji verovatno nisu direktno uzrokovani hranom. Vi ste osoba koja je zadužena za pripremu obroka, ali će dete na kraju odrediti koliko će od pripremljenog pojesti.

2. TESTIRANJE RAZLIČITIH VRSTA NAMIRNICA
Zašto to nije dobro? Kada dete odbije da pojede jedno jelo, verovatno ćete se potruditi da mu ponudite brojne alternative. U slučaju da mališan neće ni da okusi ono što se spremili za obrok, ponudite mu samo jednu hranjivu zamenu (jogurt i voće). Ako i to odbije, ne vršite pritisak na njega – ješće kad ogladni. Nemojte spremati brojne različite obroke da biste udovoljili svakoj želji i ukusu deteta, jer će vaš život tako pretvoriti u najmanju ruku u ”vođenje restorana”.
*Rešenje: Kada planirate pripremu obroka, uvek se postarajte da se na jelovnik nađe bar jedna stvar za koju ste sigurni da će mališan pojesti. Takođe, imajte uvek pri ruci rezervnu opciju, koju ćete mu ponuditi ako odbije glavni obrok.

3. PREVIŠE ČESTA UPOTREBA KAŠIKE
* Zašto to nije dobro? Ishrana na kašiku omogućava roditeljima bolju kontrolu obroka, a i čistije okruženje. Ipak, previše česta upotreba kašike može da uspori ili zaustavi razvoj deteta. Zato, dopustite mališanu da sam uzima hranu, što garnatuje nered, ali je i korisno. Ovaj metod ishrane olakšava i razvoj motoričkih sposobnosti deteta (koordinacija pokreta ruke i usta), jer dete može da uči na primeru različitih tekstura i ukusa hrane.
* Rešenje: Objektivno, prepuštanje kontrole mališanu zahteva veliko strpljenje. Na početku je bolje da i vi i dete držite kašiku u ruci, što će vam pomoći da mu stavite zalogaj usta dok je ono zauzeto ispitivanjem hrane na tanjiru.

4. NE INSTIRAJTE DA DETE POČISTI SVE IZ TANJIRA
Zašto to nije dobro? Možda su vas roditelji forsirali da pojedete sve s tanjira, ali nastavak ove tradicije nije dobra ideja. Dozvolite detetu da samo odluči koliko želi da pojede i kad da završi obrok. Istraživanja pokazuju da se kod mališana, koji su primoravani da pojedu sve sa tanjira, češće manifestuju poremećaji u ishrani u kasnijem životu. Postoje brojni načini da zdrava ishrana bude i ukusna i zabavna za decu.
* Rešenje: Dopustite mališanu da od dva ponuđena jela odabere ono koje ćete mu pripremiti. Veće su šanse da će pojesti obrok koji je sam izabrao..

5. VELIKE PORCIJE
* Zašto to nije dobro? Majke instinktivno serviraju veću količinu hrane za obrok u nadi da će dete tako pojesti više. Međutim, to nije dobra ideja i može samo da izazove kontraefekat kod mališana. Jednostavno rečeno, deca su majušna bića i porcije treba da odgovaraju njihovim fizičkim kapacitetima. Pogled na preveliku količinu hrane na tanjiru može samo da uplaši dete, pa da odustane pre nego što je i počelo s jelom. Potrudite se da svaki obrok sadrži važne hranjive materije i dovoljno zdravih kalorija, servirajte ga u umerenoj količini, a dete, ukoliko želi, uvek može tražiti dopunu.
* Rešenje: Servirajte dve hranljive opcije u dve ili više malih porcija. Raznovrsnost i male količine hrane učiniće obrok zabavnijim iskustvom. Na kraju, isključite televizor i stavite igračke van domašaja deteta, jer mogu da ga ometaju pri jelu.

6. OBEDOVANJE ISPRED TELEVIZORA
* Zašto to nije dobro? Ovo je uobičajena greška koju roditelji čine, a koja najčešće rezultira vašim trčanjem po stanu s kašikom u ruci i u bezuspešnim pokušajima da nahranite dete. Za obroke treba odvojiti dovoljno vremena, atmosfera treba da bude opuštena i poželjno je da svi članovi porodice jedu za istim stolom. Osim negovanja porodične atmosfere, zajednički obroci su prilika da dete usvoji pravila ponašanja za stolom. Za vreme ručka podstičite dobro raspoloženje i opuštenu atmosferu, a izbegavajte ozbiljne razgovore o porodičnim problemima, kao i sukobe.
* Rešenje: Neka zajednički obroci budu zabavni. Od malih nogu učite svoje dete jelu u društvu i lepim manirima za stolom.

7. PODMIĆIVANJE SLATKIŠIMA
Zašto to nije dobro? Nagrađivanje ili podmićivanje dece omiljenim poslasticom ukoliko pojedu povrće nikako nije dobra metoda, jer to kod njih stvara nezdrav odnos prema hrani. No, budući da nagrađivanje dece jeste stimulativna pedagoška metoda, umesto kolača i čokoladica – radije birajte igru ili šetnju parkom. Nagrada za pojeden obrok nikada ne sme da bude hrana!
* Rešenje: Budite najbolji uzor svom detetu i podstičite ga da usvoji zdrave navike u ishrani. Poslastice sačuvajte za neke druge prilike.

8. JEDNOLIČNA ISHRANA
Zašto to nije dobro? Iako je mališanu lakše davati samo one namirnice koje voli, to vodi u jednoličnu ishranu i može da izazove nedostatak nekih ključnih nutrienata u organizmu. Uvođenje čvrste hrane kod male dece podrazumeva neprekidno širenje spektra namirnica, što može da bude zabavna avantura i za vas i za dete. Naravno, možete da očekujete da će dete na početku odbijati novu hranu, ali vaša istrajnost na kraju će ipak prevagnuti. Istraživanja su pokazala da je ponekad hranu potrebno ponuditi i 10 do 15 puta da bi dete prihvatilo novi ukus.
* Rešenje: Nove namirnice uvodite postepeno i samo jednu po obroku. Ako je dete odbije, sačekajte nekoliko dana i pokušajte ponovo.

9. SOK KAO ALTERNATIVA ZA HRANU
* Zašto to nije dobro? Deca mogu brzo da se zasite tečnošću, posebno onom koja sadrži dosta šećera, što, razumljivo, nije dobro za njih. Zato, izbegavajte da im dajete voćne i guste sokove i napitke od mleka (npr. čokoladno mleko). Zbog visokog sadržaja šećera i obilja praznih kalorija, uzimanje napitaka u većim količinama može da umanji želju za zdravim i hranljivim obrocima, pa tako i da izazove nutritivni deficit u organizmu. Takođe, kad mališanu nudite sok, neka on bude u manjoj čaši, a ne iz originalnog pakovanja (čak i ako je ono manje).
* Rešenje: Naviknite dete da pije vodu. Tako ćete mu – na zdrav način – obezbediti optimalnu hidrataciju organizma tokom celog dana.

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar