Opasnosti preterane stimulacije

Opasnosti preterane stimulacije

SHARE

Savremeni trend koji u prvi plan stavlja ranu stimulaciju beba, zajedno sa sve većim brojem ustanova koje se bave organizovanjem razvojnih aktivnosti za decu, uspeli su da pomere nivo dečjeg socijalnog razvoja za jednu godinu unapred. To znači da je sada prosečan trogodišnjak na nivou nekadašnjeg četvorogodišnjaka, što je veoma veliki skok s kojim neka deca, jednostavno, ne mogu da se izbore.

ThinkstockPhotos 200318085 001 Opasnosti preterane stimulacije
Father and daughter (2-4) drawing with crayons

Veoma je važno da dobro procenite spada li vaše dete u grupu onih čiji se senzorni sistem brzo “prepuni”, što na prvom mestu zavisi od njegovih individualnih osobina, odnosno od toga na koji način njegov nervni sistem interpretira “podatke” koje dobije iz spoljnog sveta, poput buke, jakih mirisa ili dok boravi u sobi punoj ljudi.

Stidljivim mališanima više prijaju aktivnosti s manje kontakata

Vrlo važnu ulogu u reagovanju na spoljašnje stimulacije ima i karakter deteta. Sigurno ste primetili da neka deca uživaju da su stalno okružena ljudima i da trče s jedne aktivnosti na drugu, što nije slučaj i s vašim klincem. To je sasvim normalno, posebno ako pored sebe imate stidljivijeg, introvertnog mališana, jer njemu prijaju tihe aktivnosti s manje kontakata i bez mnogo interakcije. S druge strane, čak i ako vaš mališan traži neprekidnu zabavu, morate mu je dozirati, paziti da ne preterate i pomagati mu kad god zapadne u krizu.

Znaci da dete ima prevelik broj aktivnosti

– Stalno sisa prst.

– Izbegava direktan kontakt očima.

– Opsesivno stavlja igračke i druge objekte u usta (iako je prošlo vreme rasta zubića).

– Čačka svoj nosić i stalno se vrpolji.

– Često traži da se nosi (traži taktilni input zbog nesigurnosti).

– Dok govori, mnogo se “krevelji”.

– Razdražljiv je, često plače bez jasnog razloga.

– Pokazuje zanakove bezrazložnog besa .

– Često ima potrebu da “prilegne”.

– Ima problem da zaspi.

Ostale loše strane preterane stimulacije

Kada roditelji planiraju veliki broj aktivnosti za svoje dete, oni nesvesno mogu isprovocirati čitav niz neželjenih oblika dečjeg ponašanja. Na primer, dete koje nema priliku da se samostalno igra u starijem uzrastu može pokazivati nedostatak inicijative, budući da je naviknuto da se sve organizuje umesto njega. Na taj način ono uči i da suština njegovog identiteta i svrha njegovog postojanja leže u aktivnostima i performansama koje drugi organizuju za njega, što se negativno može odraziti i na njegovu sliku o ličnim sposobnostima te na samopouzdanje. S vremenom dete može čak prestati da obavlja bilo kakvu aktivnost koja od njega zahteva i najmanji napor ili angažovanje. Najzad, u ovakvoj situaciji mogu biti narušeni i unutarporodični odnosi, jer svakodnevno i celodnevno trčanje s jedne na drugu aktivnost u znatnoj meri ograničava vreme za opušajuće kućne aktivnosti tokom kojih se grade čvste emotivne veze.

Top 6 saveta da izbegnete prekomernu stimulaciju

1. Poštujte detetovo vreme za spavanje i odmor

Izbegavajte izlaske ili posete u kasnijim večernjim satima ili tokom vremena koje je predviđeno za poslepodnevni odmor. San i odmor od presudnog su značaja za razvoj mozga, a istraživanja su pokazala da usputna “dremka” u auto-sedištu ili kolicima ne može imati isti regenerativni efekat kao spavanje u krevetiću.

2. Ograničite broj aktivnosti

Malom detetu nisu potrebne više od dve organizovane aktivnosti nedeljno ukoliko redovno odlazi u vrtić ili dnevni boravak.

3. Planirajte fizičke aktivnosti za kasne poslepodnevne sate

Na ovaj način ne samo što ćete klinca bolje pripremiti za spavanje nego će on moći da se bavi aktivnostima koje ne postoje u vrtiću (poput baleta ili plivanja) nakon što se malo odmori od dešavanja u zabavištu.

4. Druženja su super, ali nemojte ih komplikovati

Izbegavajte da imate veći broj dece odjednom u kući i ograničite vreme druženja na maksimalno dva sata za dvogodišnjake, a za mlađi uzrast i kraće.

5. Ne podležite izazovu da “popunjavate” svaki slobodan minut svog mališana

Nažalost, veliki broj roditelja smatra izazovom da što više, bolje i kreativnije “popuni” vreme koje njihovi mališani provode van vrtića, kako bi ih odvojili od televizora, tableta ili igrica. Međutim, deci ne treba to da im sve aktivnosti budu unapred isplanirane (u vrtiću ih imaju sasvim dovoljno), niti ih svakog trenutka nečemu ciljano treba učiti. To što se vama čini da je vašem mališanu “dosadno” (pa bi brže-bolje da mu pomognete) za njega je odličan razvojni trenutak, jer mala glavica radi “punom parom” smišljajući “šta dalje…”.

6. Pridržavajte se pravila da je manje najčešće više

Ukoliko je vaše dete uzrasta do tri godine, ne dozvolite da izvadi (ili da mu vi date) više od tri-četiri igračke. Nadgledajte igru, ali se trudite da se ne uplićete previše, jer ako vas klinac počne doživljavati kao partnera ili (još gore) organizatora igre, njegova inicijativa potpuno će nestati. Čak i ako odlično zna da osmisli igru, vaše ideje će mu se uvek činiti boljim.

Foto: Guliver/Thinkstock

NEMA KOMENTARA

Ostavi komentar